Povodom 8. marta

Mnogi nemaju posao, platu, perspektivu, volje da cekaju sutra, ali ni snage da bilo sta preduzmu. Ljudima je, ukratko receno, svega dosta

Kikinda, na severu Banata, nasledila je iz davnih vremena obrasce ponasanja koji su se oduprli svim zaokretima ovog veka. Nedeljna supa sa rezancima i rindflajs su obavezni, a zena koja ne mesi strudle (savijace) zasluzuje, po oceni javnog mnenja, u najmanju ruku - prezir.

Donedavno, Kikinda je drzala jedan od nasih neslavnih rekorda: od sto sklopljenih brakova, razvodilo se - cetrdeset osam! Najcesci razlozi za razvod bili su alkoholizam (muza, razume se) i nasilnicko ponasanje (takodje muza). Strucnjaci Centra za socijalni rad i Zdravstvenog centra, koji po prirodi svog posla kontaktiraju sa zrtvama nasilja u mirnim porodicnim gnezdascima, pominju slucajeve da je supruga divljacki premlacena, da joj je polomljena ruka, izbijen zub (ili zubi), kao i da je zbog batina morala da odlezi nekoliko dana u bolnici. Svojevrstan kuriozitet predstavlja prica (nazalost, tacna) o zenici koja je naletela na vrelu peglu, jedno dvadesetak puta.

Ima i sinova koji prebijaju ostarele majke, obicno zato sto im nisu dale novac, a ni nasilje roditelja (oba pola) nad decom nije retkost. Jos se po Kikindi prepricava kako su roditelji odraslu cerku vezivali lancem, u psecem boksu, da ne bi mogla da izlazi uvece sa drustvom.

Devojka je nekoliko puta pokusavala samoubistvo.

I inace spektakularna samoubistva nisu retkost u ovom kraju (samo proslog leta bilo ih je tri). Mnoga ostanu, srecom ili ne, samo na pokusaju, ali mnoga i uspeju. Svi se cudom cude, pocinje medjusobno optuzivanje, da li je kriva skola, kuca, atmosfera na radnom mestu, kriza u drustvu, nedostatak autoriteta, visak autoriteta, ili nesto sedmo.

Uz ovako slozene karte, nije tesko pogoditi sta biva kad kucni bog dodje s posla gde su ga iznervirali. Zene i deca u ovakvim okolnostima zacas dobiju batine, a porodicno gnezdo (kako glup izraz) postaje gnezdo od bodljikave zice. Dom, navodno, poslednje utociste pred nasiljem koje vlada na ulici i na poslu, odavno je izgubio oreol cak i iluzorne sigurnosti. »Bog visoko a zemlja tvrda«, znaci: vise se nema kud.

Ukoliko i nije dobila batine kod kuce, zena moze da ih dobije - na radnom mestu.

Zene, uopste uzev, a ne samo u Kikindi, teze dolaze do zaposlenja, a lakse gube posao.

Zene ce i ove nedelje, uporno kao smrt, mesiti strudle ne samo u Banatu. Koja ne mesi - nije prava zena. O drugim zenama - zrtvama nasilja imace da kazu samo: »Da je valjala, ne bi joj se dogodilo to i to«. Dok ne zadesi i njih. Tek onda postaje strasno. Bekstva u alkohol, tabletice, apatiju, pa i u samoubistvo, postaju nesto na sta se polako navikavamo.

Gordana Perunovic Fijat