Hocemo li postati krstasi?

»Kosovo je najskuplja srpska rec«, »Kosovo je sveta srpska zemlja«, »Kosovo je srpski Jerusalim«... Naslusali smo se, proteklih godina, ovih i slicnih izjava. Da li je doslo vreme kada svi treba da postanemo krstasi?

Ako je verovati onome sto ovih dana rece gospodin Milan Bozic postacemo krstasi (ili nesto u tom stilu). Naime, gospodin Bozic rece: »Cela Srbija ce se dici!«

Na Kosovu je u jednom danu bilo tridesetak mrtvih. Predsednik Milosevic se pojavio na televiziji i poslao poruke »pune odlucnosti«. Izgleda da je protokolom utvrdjeno koliki je broj mrtvih potreban da bi nam nas voljeni Predsednik nesto rekao. Cetiri nasa naspram dvadeset njihovih - to je, uostalom, zgodno za negovanje pobednickog duha. Drzavni radio je javio da su »u svim svetskim medijima telegrami saucesca Predsednika Milosevica porodicama poginulih policajaca dobili veliki publicitet«. »Telegrami saucesca porodicama poginulih« su, ispada, vrhunski knjizevni zanr rezervisan samo za ciste genije. U jednom danu nas genijalni Predsednik je proslavio Srbiju vise od svih njenih knjizevnika. Bude li jos takvih telegrama, Srbija ce biti sve slavnija i slavnija.

Gledam vojvodu Seselja okruzenog brdom novinarskih mikrofona kako »zahteva« jos »zescu akciju«, »bez posustajanja«... Ozaren je i sav sljasti - suma mikrofona oko njega cini ga srecnim. A ja znam da postoji ubistveni zakon proporcionalnosti: sto vise mikrofona i kamera oko Seselja - vise leseva oko nas.

Sta, uostalom, hoce ti Siptari? pita se nacionalni hor. »Mi im garantujemo najsira prava po najvisim medjunarodnim standardima, a oni nece da ih koriste...« Kad cujes da ti neko ovde nesto nudi i garantuje »po najvisim medjunarodnim standardima« cuvaj zivu glavu. Jer, kako li bi tek izgledala tvoja prava po nekim nesto nizim standardima kad tako izgledaju ova po najvisim, medjunarodnim?

Ono sto se proteklih dana dogadjalo na Kosovu neodoljivo podseca na Borovo Selo ili Bijeljinu. Prica o »vekovnim ognjistima« i »svetim srpskim zemljama« se nastavlja. A price o »odbrani svetinja« su, najcesce, samo izgovor za povratak u varvarstvo.

Omiljeni Vodjin opozicionar

I posle Seselja - Seselj, zakljucili su na Dedinju. Vukova trista - bez Seselja nista. Potreban nam je Seselj - koji se nece zvati Seselj (jer su u NSP-u zbog necega alergicni na to ime). I zato je na Dedinju odluceno da se krene u malu prepravku iliti adaptaciju Vuka prema Seseljevom podobiju. Adaptacije su skupe, ali sta da se radi, cena se mora platiti. Ako je suditi po izjavama ostalih opozicionih lidera kad je rec o Kosovu ili Haskom tribunalu, izgleda da bi za takve adaptacije, vece ili manje, bili podesni gotovo svi srpski opozicionari. Malim prepravkama vestog majstora i Djindjic i Kostunica bi mogli postati »omiljeni opozicioni lideri« dedinjskog Gazde. I zato je manje-vise svejedno ko ce se s kim naci u koaliciji. Na neki nacin, svi oni vec i jesu u virtuelnoj koaliciji.

JUL-ov recept

U JUL-u su izgleda dosli do eliksira vecne mladosti i vekovecne vladavine. Recept glasi: prvo pokradi pa onda reformisi! Reformama napravi sistem koji ce omoguciti novu seriju kradje. Kad i ovaj sistem »pukne« zbog organizovanog lopovluka tad zavapi: Sistem treba menjati! Potrebne su reforme! I tako u nedogled.

Dedinjski nutricionisti

Nije rec o izneveravanju predizbornih obecanja - boz' sacuvaj. Do ove promene doslo je posle dubokoumnih razmisljanja u dedinjskim laboratorijama za staranje o narodu. Nije da mi ne mozemo obezbediti »ubrzani rast standarda« nego to ne bi bilo dobro. Sto je brzo - to je i kuso. A gazdini nutricionisti su dali misljenje da bi to bilo i stetno za narodno blagoutrobije - ako bi se izgladneli odmah prejeli to bi, kao sto se zna, moglo biti kobno. A briga o narodnom zdravlju nama je iznad svega.

Miodrag Stanisavljevic