Cigani u vreme turske vladavine

Daleko znacajnije pitanje od broja Cigana koji je dosao s Turcima Osmanlijama je svakako pitanje njihovog mesta i uloge u osmanskom feudalnom drustvu

Prisustvo mnogobrojnih skupina Cigana (danas se nazivaju Romima) hriscana na Balkanu u prvim decenijama turske vlasti nedvosmisleno ukazuje da njihov masovniji dolazak ne treba vezati za turska osvajanja. Ostaje, medjutim, van spora da je izvestan broj Cigana muslimana stigao na balkanske prostore upravo s Turcima. Za Cigane muslimane u Beogradu, na primer, izricito se navodi da stanuju tu od »vremena carskog osvojenja«. Ipak, medju njima je veliki broj islamiziranih i islamizacija ce uopste tokom citavog 16. veka - a verovatno i u kasnijem vremenu (o kojem nema relevantnih izvora) - biti prilicno jaka. Zbog toga je veoma tesko preciznije utvrditi brojcani odnos ove dve grupe Cigana na osnovu verske pripadnosti. Pa i izvestan broj Cigana hriscana - i to u najranijim turskim popisima - nosi imena koja bi mogla da svedoce o njihovom ne tako davnom dolasku sa maloazijskih prostora. Ipak, sa sigurnoscu se moze tvrditi da je pretezna vecina Cigana na Balkanu tu bila pre turskih osvajanja. A mozda su upravo turska osvajanja i dovela do masovnijih seoba Cigana. Time se, naravno, ne iskljucuje ni tvrdnja, vec izneta u nauci, da su Cigani pratili osvajacke horde, pa sledstveno tome, i Turke Seldzuke i Osmanlije.

Daleko znacajnije pitanje od broja Cigana koji je dosao s Turcima Osmanlijama je svakako pitanje njihovog mesta i uloge u osmanskom feudalnom drustvu. Siroko oslonjeno na lako pokretljive maloazijske nomade i balkanske stocarske skupine ovo drustvo je, znaci, i nomade Cigane vrlo lako moglo uklopiti u svoj sistem. Utoliko lakse sto je veoma oskudevalo u zanatlijama koje se bave preradom metala. Upravo zahvaljujuci tom svom umecu Cigani ce, i to kako muslimani tako i hriscani, zauzeti relativno znacajno mesto u osmanskom feudalizmu i njihov polozaj korenito ce se razlikovati od onog u evropskim zemljama. Pored toga sto ih u velikom broju ukljucuje u razne drzavne sluzbe - uglavnom kao zanatlije (po tvrdjavama i pristanistima) - osmanska vlast im dozvoljava i relativne slobode. Iako iz fiskalnih razloga nastoji da veze Cigane za jedno mesto, ipak, u odredjenim situacijama - a posto bi namirili svoje obaveze prema drzavi - oni su mogli imati izvesnu slobodu kretanja, posebno se to moglo odnositi na zanatlije. Naime, oni se slobodno krecu unutar odredjenih kadiluka (podrucje jurisdikcije kadije), a naseljavaju, u znatnom broju, i gradove. Uporedo s ucvrscenjem turske vlasti i razvojem feudalnih odnosa dolazice, razumljivo, do sve primetnijih teznji drzavne vlasti da Cigane nomade ucini stalnim sedeocima, a da se, dobija se utisak, pri tom nije pribegavalo suvise grubim pritiscima. Sigurno je da je izvesnih, mozda i znacajnih uspeha u tom smislu bilo.

Oslanjajuci se na najstarije propise, svi Cigani, osim onih u drzavnoj sluzbi, placali su harac.

Na osnovu raspolozivih svedocanstava zakljuceno je da su Cigani uzivali gradjanska prava. Drzava je, naime, pruzala pravnu zastitu i zadovoljstinu svakom Ciganinu koji je bio fizicki povredjen. Cigani su, zatim, mogli ucestvovati u privredi i samostalno su uredjivali svoj privatni zivot. Nema pomena o zabrani upotrebe njihovog jezika, vrsenja starih obicaja i sl. U svakom slucaju upadljivo veliki broj Cigana, i danas, unutar granica nekadasnjeg Osmanskog Carstva, nedvosmisleno ukazuje da su oni upravo tu nasli neku vrstu mirnijeg utocista i otuda se mozda pre moze govoriti o masovnijem ostajanju na balkanskim prostorima nego o masovnom dolazenju iz Anadolije.

Olga Zirojevic