Knjizevnicko nadgornjavanje

Dvadeset osmog februara zavrseno je objavljivanje poduzeg feljtona (u dvadeset nastavaka) knjizevnika Svetislava Basare u Dnevnom Telegrafu. Spor je izbio oko knjizevne nagrade NIN-a koja se dodeljuje svake godine, sredinom januara. Basara je bio u najuzem izboru, ali je ziri nagradu dodelio drugome (Danojlicu). Reagovanje Basare bilo je burno i gnevno. Potegnute su velike i teske nacionalne teme i pljustale jos teze reci, daleko od neposredno knjizevnih tema. Odjek je bio takodje veliki, ne samo u nedeljnim listovima - NIN i Vreme - vec i u dnevnim (i vecernjim).

Mada je, kako se to kaze, »letelo perje na sve strane«, malo je sta razgovetnije posle ovoga »disputa« negoli pre njega. Najvise zuci proliveno je oko toga ko je od koga veci i vazniji nacionalni pisac.

Uci u takvo nadgornjavanje nema ozbiljnog smisla. Ipak, jedna recenica iz svrsetka Basarinog feljtona privlaci paznju. Ona glasi: »Ni u jednom trenutku mi nije padalo na pamet da se bavim nekakvom krivicom, bilo Cosica bilo Milosevica, iz prostog razloga sto je krivica ovoga puta kolektivna, jer da svi - ako i nismo duvali u bojne trube - nismo cutali i saginjali glave, koga bi to oni poveli u provaliju?« Sta je sve Basara imao »na pameti«, to se ne moze pouzdano znati, ali teza o kolektivnoj krivici suprotna je mnostvu njegovih reci protiv ideologije kolektivizma. Jos je vaznije da njegova konstatacija kako smo »svi« cutali i saginjali glave, jednostavno receno, nije tacna.

Vasilije Popovic