Beograd, Godina X (1998)	Broj 183	1 - 15 mart 1998.

Kobajagi Da nije tragicno i da ne pogadja milione ljudi, bilo bi smesno. Vec dva meseca takozvane parlamentarne stranke u Srbiji zamajavaju narod izborom nove vlade. Te bice koncentraciona, te narodnog jedinstva, te vecinska, te manjinska, te ovakva, te onakva. Jedni kao hoce da dele vlast, drugi da u njoj kao ucestvuju, treci kao nece ni da cuju da udju u vladu. A onda kao o sastavu vlade se ne pregovara, odlucno se demantuju bilo kakvi kontakti, a posle ispadne da su pregovori odmakli i da su pregovaraci na »pola koraka« od dogovora. A tek program vlade. Kao, program je konacno usaglasen, sto znaci da su se partneri usaglasavali tajno, obmanjujuci javnost da se ne dogovaraju. A u programu sve isto kao i pre 30 godina: i rast i razvoj i niske cene i bolji zivotni standard i jos svasta. A onda sledi vrhunac licemerja i cinizma: kao kadrovska resenja nisu vazna, vazno je da je program dobar. I sve to kao u ime principa, ozbiljnosti i doslednosti. Ne samo da nema tog programa koji losi kadrovi nisu kadri da upropaste, vec se izmedju redova moze naslutiti da je borba za ministarske i direktorske fotelje i apanazu zestoka. Pred milionskim auditorijumom odvija se, tako, pozoriste apsurda koje pokazuje da glavni glumci u komadu misle i tretiraju narod kao beslovesno stado. Da nije tako ne bi se cinile i govorile stvari koje vredjaju zdrav razum, postenje i elementarno osecanje odgovornosti. U Skupstini Srbije vec pet meseci vecinu imaju stranke koje sebe nazivaju opozicionim. Sta su te stranke ucinile da ostvare bar jedan promil obecanja koja su dale narodu u zamenu za njegove glasove? Predizborna utakmica kod nas se dozivljava kao takmicenje za barona Minhauzena, tj. najveceg lazova. Ovde ne postoji ni minimum odgovornosti prema biracima. Glasaci sluze za jednokratnu upotrebu prilikom koje treba nekoga da dovedu na vlast. I da mu, naravno, sluze, umesto da bude obrnuto. I jos nesto, sluze za pljacku. Jer ovde vlast znaci moc, privilegije i pare. Bez muke, bez rada, bez odgovornosti, bez kontrole, bez straha od poreznika. U srbijanskoj skupstini, dakle, osim casnih izuzetaka, opozicije nema. Sto kazu osnovci u beogradskim skolama: sve goli laznjak. Ko zna, mozda je to konacno pocetak ostvarivanja one cuvene ideje o bespartijskom pluralizmu. Krug bi time, uz svesrdnu pomoc i ucesce SRS-a i SPO-a bio konacno zatvoren. Aleksandra Posarac	. Svastalice Svastalice Svet i mi Igre sa Gonzalesom Zbivanja Tiranija strudle Fatalna nepomicnost Sadam-metrija Rat, zlocini i pravo Dogadjanja Ma, kakav rat! Puritanizam u politici Knjizevnicko nadgornjavanje Previranja u Bosni i Hercegovini Alternativa Poljski disidenti (I) Dijalog Disidenti i »disidenti« Merila za razlikovanje Cigani u vreme turske vladavine Novi broj casopisa »Beogradski krug« Hronika Kalendar - drugi deo februara Postovani citaoci `umor u glavi Hocemo li postati krstasi? Dokumenti: »Slucaj« Student (I) pripremio Ilija Moljkovic Sadrzaj: Prolog, Dan prvi, Dan drugi, Dan treci, Dan poslednji, Epilog i Pogovor Predgovor Prolog Zakljucci Univerzitetskog odbora Saveza studenata Predlog programske orijentacije lista »Student« Saopstenje Saveta Nastavak dogovora Onemoguciti obuku novih opozicionara Dan prvi Saopstenje UO Saveza studenata Ne biraju sredstva Zvizduk sa politickim ciljem Metod nasilja Dan drugi Dan drugi (prvi deo) Dan drugi (drugi deo) Dan drugi (treci deo) Dan drugi (cetvrti deo) Dokumentacija (nastavak u sledecem broju)
Arhiva

© 1996-1998 Republika & Yurope