Politicki cucavac

Jedan strani putopisac, zabasavac-zalutavac, pricao mi je o jednoj zemlji koja je sva - jedan veliki cucavac.

Cucavac svuda i u svako doba. Bez stida i zazora. Cucavac i u doslovnom i u prenosnom smislu. Smrad fekalija i smrad lazi, podmetanja i prevara siri se na svakom koraku, ali to stanovnicima te cudne zemlje nimalo ne smeta, naprotiv. I svi pevuckaju: »Susede, ne budi ustrucavac! Ziveo opsti cucavac!« Cucavac na svakom mestu i u svako doba je najbolji nacin olaksanja i rasterecenja. Cucavac je najrasireniji vid zabave i terapije u toj zemlji.

Toj zemlji je, vele, prigustilo, svi govore i pisu o Istorijskoj Nuzdi da se nesto promeni, a najbolji nacin da se te plemenite teznje ostvare je - sveopsti cucavac.

Nedavno je ta zemlja dobila novog Predsednika. On je obznanio svoj vrlo smrdljivi program o duhovnom i materijalnom oporavku, preporodu i povratku u Svet. Program je vrlo smrdljiv ali u toj zemlji vazi pravilo: sto smrdljivije to bolje. Opozicija (i to cudo postoji u toj zemlji) kliknula je: Bravo, to je i nas program! Smrdljivom programu vladajucih lagarija odgovara i smrdljiva vera u lagarije. To se zove Narodno Jedinstvo. Tako je to u cucavac-demokratijama.

Miris tudjeg novca 1.

Zato tvorcima nedavno donesene Uredbe o finansijskoj disciplini valja poruciti, parafrazirajuci onu staru, latinsku: »Disciplinatore, disciplinuj se sam!« (Ili se finansiraj praznom disciplinom!)

Ali, dedinjski rezim nece da shvati ove zakonitosti. Podmukla potera vlastodrzaca protiv naroda nastavlja se. Rezimske racunovodje nanjusile su da se, van njihove kontrole i mimo njihovih lepljivih prstiju u Srbiji, samo u prometu nekretnina, godisnje obrne dve milijarde maraka! Koja lova! »Svi od toga imaju koristi, samo ne drzava! Gradjani uopste ne misle na svoju drzavu!« zasuzio je komentator drzavnog radija. Od svih mirisa miris tudjeg novca je najzarazniji. Narod je neiscrpan rudnik, ali kako iz sljunka i peska isprati poslednja zrnca zlata? Ispiranjem mozga (nacionalni interes), zamkama za lakoverne - te stvari vise ne pale. Glavna gazdina bankarka s prstima i pogledom harpije, obecava: »Istog dana kada nam kupac proda devize za dinare mi cemo za te dinare prodavcu stana isplatiti devize...« U cemu je onda smisao cele rabote? Da sirota dedinjska bratija zdrakne kako izgleda dobar novac, da ga onjusi i opipa... Ko poveruje - pola mu se prasta. A simptomaticno je da je jedan opozicioni lider zaboravio da nam ovog puta isprica svoju omiljenu basnu o kozi i kupusu.

Miris tudjeg novca 2.

Zasto - pita se mladi radikal - Djordje Balasevic nije prvo pevao u Banjaluci? I zasto, kad je vec pevao u Sarajevu, nije zaradjeni novac poklonio svom narodu (»nasoj napacenoj braci?«). Svaka para koju zaradi neko ko je nase gore list treba da ostane nasa. Mirisu tudjeg novca zaista se tesko moze odoleti. Individua u ovoj zemlji ne moze da ucini nijedan licni gest a da se ne nadje gomila budala koje ce mu spocitnuti - sto nije ucinio nesto sasvim suprotno. Nevolja sa ovom zemljom je sto je malo (zastrasujuce malo) ljudi kadrih da, u odredjenim situacijama, postupaju po sopstvenom osecanju stvari nego postupaju po ocekivanjima i zeljama copora.

Hag i »srpska istina«

I u RS se krece, a i »srpska istina«, ta fina kosmicka esencija, polako se probija. Eto, malo nedostaje da uverimo svet kako je onaj Vasic koji je upucao »balijskog ministra« Turajlica u Unproforovom transporteru to ucinio »u okviru normalnih ratnih dejstava«.

A rodoljubi koji su napravili dobar posao u Bosanskom Samcu (od 17 000 ne-Srba ostavili su samo 300) sami su se predali verujuci da »svetska pravda« i »srpska istina« ne moraju biti u nesaglasju. Jedan od samackih delija koji su se predali (i »ispraceni sa ovacijama«) objasnjava: »Nasa odbrana ce biti - istina. Mi cemo dokazati da je sve sto je ucinjeno u Bosanskom Samcu bilo neophodno za opstanak srpskog naroda koji je ovde bio u opasnosti«.

Miodrag Stanisavljevic