»Dijalog« pravoslavaca i ostalih

Priznavsi da vise ne mogu da cute, hriscani protestantskih konfesija u Jugoslaviji zatrazili su prosle nedelje pomoc od Komisije za odnose sa verskim zajednicama Savezne vlade. U dramaticnom pismu ovom telu, pozalili su se na neprimeren tretman u medijima, u kojima »kvazi poznavaoci pravoslavlja sire mrznju prema nepravoslavnima«, upozorili na mogucnost jugoslovenske »Kristalne noci« i izneli niz primera kamenovanja objekata i maltretiranja vernika sirom Jugoslavije. Kao jedan od najzescih primera izneli su spaljivanje temelja adventistickog objekta u izgradnji u Niksicu i to odmah po zavrsetku jednog pravoslavnog skupa u blizini.

Posto je stvar eksplodirala u javnosti, sa slicnim problemima su istupili i praktikanti transcendentalne meditacije, koji su, uz saradnju sa uglednom clanicom JUL-a i svojim sledbenikom, Jarom Ribnikar, stigli cak i do vrha SDB-a i Generalstaba Jugoslavije.

I jedni i drugi pocetak svih zala vide u knjizi Lovci na duse, privatnom izdanju novinarke lista Vojska Ljiljane Djurevic-Stojkovic. General Perisic se od ove knjige ogradio, ali protestanti pokazuju delove knjige, objavljivane u obliku clanaka u listu koji izdaje vojska, i zakljucuju da ovoj ustanovi posto-poto treba neki neprijatelj naroda, pa su ga pronasli u »otpadnicima« od SPC, koji se, kao takvi, automatski smatraju nesrbima.

Neki krugovi u SPC idu i dalje: prota Ljuba Petrovic, staresina crkve Aleksandra Nevskog, oko koga je okupljen krug pravoslavnih misionara i boraca protiv sekti, objasnjava da protestanti u Jugoslaviji postoje s namerom da uniste narod i sprovedu »Novi svetski poredak«. On napade na nepravoslavne hriscane objasnjava »samoorganizovanjem naroda« kome je dozlogrdila »agresivna misionarska aktivnost« protestantskih verskih zajednica.

Jos jedna knjiga koju protestanti smatraju pocetkom »lova na vestice« jeste udzbenik srednjih bogoslovskih skola Crkva i sekte svestenika Lazara Milina. Pisana arhaicno i zlobno, knjiga otvara zapravo sustinski problem: definiciju sekti. Milin zastupa tezu da je crkva jedna (i to pravoslavna), dok sve ostale hriscanske veroispovesti, zajedno sa nehriscanskim i satanistickim, spadaju u sekte. Za protestante je ova definicija neodrziva, jer su, prema njima, svi koji se drze osnovnih biblijskih nacela, ravnopravni hriscani koji se razlikuju u detaljima.

Oni se pozivaju na iskustvo katolicke crkve, koja se na Drugom vatikanskom koncilu prema svim ostalim hriscanima odredila definicijom »hriscani na drugi nacin«, i upozoravaju da zvanicni stav SPC po ovom pitanju ne postoji, te da se svaki pravoslavni hriscanin prema ostalima odredjuje kroz neistine u medijima.

Zakljucivsi u svom pismu, kojim su se nekoliko dana posle obracanja Vladi obratili javnosti, da se »kampanja protiv protestantskih crkava nudi kao izraz nemoci da se identifikuju pravi uzroci za ravnodusnost prema hriscanskoj veri i pravi krivci za politicki status kvo«, protestanti se zale i na cinjenicu da se ovde pravoslavna crkva poistovecuje sa nacijom.

U jednom razgovoru, predsednik Evandjeoskog udruzenja studenata Dane Vidovic prica o jednom finskom baptistickom svesteniku koga je upoznao, cija je zena luteranka, a sin se sprema za pravoslavnog svestenika. Vidovic ovu pricu iznosi kao argument da je istinski suzivot moguc, ali napominje da njemu mora da prethodi dijalog, koji treba da inicira SPC kao vecinska crkva, ali i zbog straha da »kada bi inicijativa potekla od protestanata, bojim se da ne bi bila dobro prihvacena«.

A o spremnosti SPC za dijalog svedoci i pomenuti autor, Lazar Milin, koji je na optuzbe na racun netolerantnosti svoje knjige u izjavi za Demokratiju odgovorio: »Baptisti su sekte i gotovo!«. Sve zbunjene pravoslavne i nepravoslavne, umesto bilo kakvog objasnjenja, poziva da procitaju njegovu knjigu.

Ivana Stevanovic