Beograd, Godina X (1998) | Broj 182 | 16-28. februar 1998. |
Bordelijanci
Od svega sto je u vezi sa politikom, za politicare se zakacila najvise ceremonija. Tako smo proteklih dana, zahvaljujuci televiziji, posmatrali i spektakularno dogovaranje predsednika Milutinovica sa predstavnicima koalicija i »opozicije« o novoj vladi. Dirljivo je koliko su skorojevici visestranacke politicke scene osetljivi na sjaj i zavodljivost dvorskog ambijenta. Izgleda da je svakoj generaciji u Srbiji sudjeno da to konstatuje. Kad god hoce nesto da postigne, odnosno da poput usisivaca nekog usisa kao sitnu cesticu praha, Milosevic otvori svoje dvore i postize cilj. Tako, vec drugi put uspeva da od Vuka, koji je doskora vazio za »kralja trgova«, nacini zahvalnog saradnika. Prvi put je Vuk zaveden u Belom dvoru pa je konkurisao za predsednika, a drugi put ga je Milutinovic zaveo u Starom dvoru da bi u Vuku dobio saradnika za novu vladu. U svetu, reforme pocinju tako sto stara i troma vlast prihvata program novih i svezih opozicionih snaga. Kod nas je stvar obrnuta - opozicija prihvata program stare i kompromitovane vlasti; u najboljem slucaju, postaje ukras na njenom madjionicarskom sesiru. Dvorovi, koji po simbolici pripadaju svetu bajki, kod nas su banalizovani. Karikatura naseg Coradza, koji dvorske odaje slika kao muski bordel, mozda najbolje pogadja sustinu dvorskog zivota, ovdasnjeg. Olivija Rusovac |
Naslovna strana:
|
| |
© 1996-1998 Republika & Yurope |