Pozoriste »Put 5a« u Autonomnom zenskom centru

U Autonomnom zenskom centru protiv seksualnog nasilja vec vise od godinu dana postoji feministicko pozoriste »Put 5a« kojeg je osnovala Zorica Jevremovic, dramaturg, scenarista i reditelj, poznata, pre svega, po svom radu u alternativnim pozoristima (»KPGT«, »PPP«, »Novoj osecajnosti« i drugim). Prvo je postavljen ples »Arijadna«, a zatim i drama »Saputave devojke«. Libreto i dramu napisala je Zorica Jevremovic koja je uradila i koreografiju i reziju za obe predstave.

Igracica modernog baleta Tanja Leposava Nastic, koja je i clanica multimedijalne grupe »Magnet«, uz muziku argentinskog tanga, M. Monka, L. Andersona i Ivane Stefanovic, stvara, oslobadjajuci je u pokretu i kroz pokret, jednu »novu Arijadnu«, anti-mit i feministicku heroinu. Postepen razvoj samospoznaje i izlazak iz lavirinta sveta i svega spoljasnjeg da bi se novo polaziste naslo istrazujuci svoj intimni, unutrasnji lavirint, mogao bi biti jedan od mogucih libreta za ovaj balet.

Vesna Drazenovic i Dragana Milinkovic, aktivistkinje zenske grupe »Iz kruga...«, clanice reprezentacije Jugoslavije invalidkinja u stonom tenisu, od kojih je ova druga osvojila i prvo mesto u trci na 5 km, 1996. godine u Novom Sadu, dobile su prve glumacke uloge u zivotu. U predstavi »Saputave devojke«, u kamernom prostoru prijemne sobe Centra, one igraju ovu »zvezdocinku« s posvecenoscu i psihologijom profesionalki. Tekst Zorice Jevremovic, pisan za ove dve mlade zene, i samo na papiru, osvaja specificnom lirskom uverljivoscu.

O razlozima i povodima da osnuje jedno novo pozoriste, pozoriste za »novu osecajnost«, Zorica Jevremovic kaze i ovo:

»Svoj nastanak 'pozoriste u Tirsovoj 5a' ima da zahvali onom davnasnjem prizoru, iz januara 1992, kada sam kao dramaturskinja 'PPP'-a besplatno uvodila 'SOS-istkinje', znane i neznane (SOS je u to vreme bio smesten u Domu omladine), na jedinu antiratnu predstavu u gradu, »Majka Hrabrost«. One, zene blede, tihe, osamljene u pozorisnoj gomili, stajale su na vrhu stepenista koje silazi u salu za predstavu - kao na granici koja vodi u Had, ili u Talijin hram. Nista stvarnije od tih zena nisam videla tog januarskog, hladnog, ratnog Beograda«.

Nastasja Radovic