U susret novim izborima

Dogovor predstavnika slobodnih gradova i opstina o neophodnim merama, politickim i organizacionim, kako bi udruzeni i spremni docekali prevremene lokalne izbore cije se raspisivanje ocekuje ove godine

Savet slobodnih gradova i opstina Srbije odrzao je DzVII sednicu 24. januara 1998. godine u Arilju, kojom je predsedavao Velimir Ilic. Na sednici je, kao glavna tacka dnevnog reda, razmotren projekat za sledece lokalne izbore sto podrazumeva utvrdjivanje preciscenog teksta Zakona o lokalnoj samoupravi i probleme izbornih jedinica na teritoriji Srbije. U stvari, za sada je jedino sigurno da ce, po zakonu, izbori biti odrzani u Nisu, Kragujevcu i Novom Sadu koji, da bi zadrzali status grada, moraju da budu podeljeni bar na dve opstine.

Procenjuje se, medjutim, da ce sadasnja centralna vlast, bez obzira na zakon, ici na prevremene lokalne izbore u toku ove godine. Suoceni s takvom mogucnoscu predstavnici lokalne vlasti u gradovima i opstinama Srbije, gde je novembra 1996. pobedila koalicija Zajedno i druge opozicione grupacije, razmotrili su u Arilju politicke, zakonske, organizacione i tehnicke mere da bi eventualne izbore docekali sasvim spremni. O svemu sto se razgovaralo i resavalo na ovoj sednici Saveta obrazovana je jedna kompetentna grupa koja bi konacno uoblicila sve predloge i sugestije i prezentirala ih na usvajanje na sledecoj sednici Saveta, krajem februara, u Subotici i, potom, na Trecem kongresu Saveza slobodnih gradova koji se predvidja za kraj marta.

Sastav radne grupe
U radnu grupu koja treba da pripremi rezime onoga sto je do sada uradjeno, da formulise predloge povodom projekata za sledece izbore i pripremu kongresa, izabrani su: Mirko Bajic (Subotica), Milena Milosevic (Vracar), Milan Nikitovic (Uzice), Zoran Zivkovic (Nis), Paja Francuski (Kikinda), Zoran Micovic (Arilje), Srdjan Mikovic (Pancevo) i Nebojsa Popov (urednik Glasnika).

Najvazniji predizborni poslovi

Diskusija je pocela izlaganjem Nevenke Stojkovic, sekretara Skupstine grada Nisa, koja je i obrazlozila projekat za predstojece izbore. Niski odbornici, naime, predlazu da se postojeca verzija Zakona o lokalnoj samoupravi dopuni novim predlozima kako bi se neka resenja preciznije formulisala. Da bi gradovi, odnosno opstine, odgovorili ulozi jedinica lokalne samouprave, moraju pre svega imati nadleznosti u skladu sa potrebama gradjana, da budu sto manje ograniceni u vrsenju svojih funkcija i moraju da raspolazu sopstvenim finansijskim sredstvima.

Nevenka Stojkovic je istakla da, bez obzira sto se jos ne zna kada ce biti raspisani novi lokalni izbori, pravi je trenutak da se odbornici u slobodnim gradovima i opstinama Srbije dogovore o svim najvaznijim pitanjima predizborne i izborne aktivnosti. Posao pripreme predstojecih izbora treba poveriti jednom telu koje bi zajednicki obrazovale sve stranke koje pripadaju koaliciji Zajedno. Njegov prvi zadatak bi bio da napravi detaljnu analizu proslih izbora. Vrlo je vazno da se za izborne komisije, biracke odbore i radne grupe priredi jedna prakticna brosura koja bi obuhvatala sav materijal koji je od znacaja za lokalne izbore. U svim ovim poslovima treba racunati i na saradnju nevladinih i drugih organizacija.

Takodje se pokazala kao vrlo dobra praksa da se za svakog odbornickog kandidata izradi odgovarajuci propagandni materijal. Mozda bi bilo dobro da se o izradi ovog materijala pobrine Savez slobodnih gradova i opstina Srbije sto bi istovremeno bila i njegova sopstvena promocija. Treba nastojati da taj propagandni materijal dospe u ruke svakog biraca. Tu su najzad i mnogi drugi poslovi - pocev od izrade adresara o izbornim organima, sa njihovim brojevima telefona i faksovima, pa sve do rokovnika raznih zaduzenja.

Priznanje Velji Ilicu
Velji Ilicu, kome je upravo istekao mandat predsedavajuceg Saveta, izrazena je zahvalnost na doprinosu u stvaranju i razvoju Saveza, kao i na njegovom efikasnom suprotstavljanju svim pokusajima razbijanja i omalovazavanja nove lokalne vlasti u gradovima i opstinama gde je pobedila koalicija Zajedno i druge opozicione demokratske koalicije.

Od izbornih jedinica do birackih spiskova

Nevenka Stojkovic je zatim govorila o tome da se u broj i velicinu izbornih jedinica mora uvesti odredjeni red. Kada je rec o njihovoj velicini sada imamo raspon izbornih jedinica od 500 do 5000 biraca koji biraju jednog odbornika. To i jeste razlog zbog cega bi trebalo da opstinske skupstine podvrgnu preispitivanju svoje odluke o izbornim jedinicama. Pri tom su moguca dva resenja. Jedno je da se ove odluke izmene i dopune, a drugo, ukoliko se namece potreba obimnijih promena, odnosno revizije, da opstinske skupstine donesu nove odluke. Pozivajuci se na iskustvo Nisa, Nevenka Stojkovic je sugerisala da u poslove oko izbornih jedinica treba ukljuciti predstavnike svih stranaka.

Od poslova koji u tom pogledu jos predstoje, Nevenka Stojkovic ukazuje na potrebu obrazovanja jednog strucnog tela koje bi pratilo rad izbornih organa. Ne treba, takodje, smetnuti s uma ni finansiranje lokalnih izbora, sto znaci da sredstva za ove svrhe obavezno treba odrediti u ovogodisnjim budzetima. Azuriranje birackih spiskova je posao kojem treba pristupiti s puno paznje. U Nisu su se tog posla prihvatili temeljno, anketom od stana do stana. Ali, za ispravke birackih spiskova treba koristiti i marketing, sto znaci da gradjane treba i preko radija i televizije pozivati da sami prijavljuju sve one promene u birackim spiskovima koje su se desile izmedju dva izbora. Moraju se, takodje, utvrditi zajednicki stavovi za formiranje birackih odbora. Kada je rec o opoziciji, Nevenka Stojkovic je za to da u njima ne budu predstavnici pojedinacnih stranaka, vec koalicije Zajedno.

Posta nastradalim rudarima
Savet je minutom cutanja odao postu nastradalim rudarima u rudniku Soko kod Sokobanje i ubijenom odborniku iz Zvecana Desimiru Vasicu. Opstinama, koje to jos nisu ucinile, upucen je poziv da materijalno pomognu porodicama nastradalih rudara.

Javni, stranacki i privatni poslovi

Posle Nevenke Stojkovic, o projektu za sledece lokalne izbore govorio je i Nebojsa Popov, urednik Glasnika Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije. On je obavestio ucesnike skupa da je Sekretarijat Saveta slobodnih gradova i opstina Srbije vise puta razgovarao o tome sta moze i treba da se ucini za ove izbore. Jedan aspekt je onaj o kojem je govorila Nevenka Stojkovic. Nebojsa Popov je svoje izlaganje posvetio tome kakvim su sve politickim iskusenjima i teskocama izlozeni slobodni gradovi i opstine. Njih su ignorisali i rezim i pojedini lideri opozicije, a dobrim delom i mediji.

Uprkos svemu, lokalna vlast koja je na izborima 17. novembra 1996. izabrana u oko 40 gradova i opstina bila je i ostala jedina legitimna vlast u zemlji za obavljanje javnih poslova. Ona je u tome bila donekle uspesna i bez obzira na to sto nije imala odgovarajuci zakonski prostor za resavanje problema i sto joj je rezim pravio velike smetnje. Medjutim, i u medjusobnim odnosima odbornika i stranaka koalicije Zajedno, na cijoj listi su ti odbornici izabrani, iskrsavaju znacajni problemi oko kojih se treba razjasniti. Stranke, kaze Popov, jesu one specijalizovane politicke organizacije koje se nadmecu na izborima. Ali, odbornici koji su izabrani na njihovim listama imaju primarnu odgovornost prema biracima i nisu puki stranacki poslusnici. Zalazuci se za to da slobodni gradovi i odbornici budu aktivniji i vidljiviji na politickoj sceni, Popov je narocito skrenuo paznju na to da u obavljanju javnih poslova treba strogo razdvojiti javne, stranacke i privatne poslove. Cesto se i s raznih strana cuje da ima dosta odbornika koji na prvo mesto stavljaju privatne interese; to se uklapa u vladajucu drustvenu klimu koju stvara rezim, a prilagodjavaju joj se i neki toboznji opozicionari.

Nebojsa Popov predlaze da se o svim inicijativama i poslovima koje su slobodni gradovi i opstine imali za ovo vreme napravi jedan solidan rezime. Svim odbornicima koji su na proslim izborima izabrani na listi koalicije Zajedno i drugih opozicionih organizacija, a njih je jedva nesto vise od 1000 ljudi, uvaljeno je veliko breme da obnove upropascenu privredu i pokrenu demokratske procese u drustvu i drzavi. Nastala je paradoksalna situacija: od 1000 ljudi se ocekuje da sprovedu demokratske promene kakve nikada do sada niko nije sprovodio kod nas, a istovremeno ih onemogucava i rezim i deo opozicije, a mediji i ne primecuju da oni uopste i postoje.

Da bi se videlo sta je realno mogucno, Popov je predlozio da se na ovom skupu izabere jedna kompetentna grupa iz gradova i opstina koja bi napravila rezime onoga sto je do sada uradjeno i pripremila, u konacnom obliku, predloge koji su dati u dosadasnjoj raspravi. U nadleznost ove grupe, u pripremama za izbore, spadalo bi i to da, kada za to iskrsne potreba, razgovaraju sa predstavnicima udruzenja gradjana i nevladinih organizacija, kao i sa stranackim prvacima. Ta grupa bi predstavljala i jezgro Odbora za pripremu sledece sednice Saveta Saveza slobodnih gradova i opstina i Treceg kongresa Saveza.

Bolje nagradjivanje opstinskih cinovnika
Predsednik Izvrsnog odbora Skupstine Cacak Milan Kandic rekao je na sednici Saveta da je sadasnja raspodela zarada u opstinskim sluzbama anahrona i da su zbog toga opstinski cinovnici demotivisani za valjano obavljanje posla. Rec je o tome da ovu materiju regulise drzava za celu teritoriju Republike. Kandic se zalaze za to da se ovi propisi stave van snage i da merila za ove zarade utvrdjuju same opstine u skladu sa svojim potrebama. Ovaj je problem poveren Odboru za finansije na dalje razmatranje.

Lokalna vlast po volji naroda

U diskusiji koja se posle toga vodila na sednici Saveta, predstavnici opstina i gradova govorili su o politickim okolnostima i glavnim organizacionim poslovima za predstojece izbore. Insistirajuci na potrebi decentralizacije vlasti, Velimir Ilic, predsednik opstinske Skupstine Cacak kaze da lokalna vlast mora da bude izraz volje naroda. Ljiljana Dimitrijevic, ekonomista iz Arilja, istice da neki lideri stranaka kompromituju odbornicke napore i dodaje da iza njih ne stoji volja biraca. Dragoslav Davidovic, odbornik iz opstine Lucani, naglasak je stavio na organizacione oblike komuniciranja sa biracima pred predstojece izbore. On se narocito zalozio za to da se propagandni materijal napravi u vidu kaseta, koji bi se emitovao na TV. Ljudi ne vole pisane materijale, tvrdi on, i uvek daju prednost slici i zivom glasu. Za Davidovica je od najveceg znacaja da buduci kandidati za odbornike budu cista obraza, a ne, kao sto se na ranijim izborima desavalo, da bude stranackog glozenja oko guranja nekih »svojih« kandidata bez obzira na to sto takvi ljudi nisu bas najbolji poznavaoci prilika, niti imaju najbolju reputaciju.

Vladimir Ilic, sekretar opstine Kraljevo, navodi neka zapazanja iz aktivnosti u svojoj opstini, dodajuci da su tamo, odmah posle pobede na lokalnim izborima, promenili izbornu komisiju tako da su sada u njoj predstavnici svih stranaka. On je uveren da je neophodno da se za izbore ustanovi i lista kontrolora za biracka mesta, na kojoj bi bili casni i strucni ljudi. Ilic narocito strahuje od toga da ce raznim zakonskim merama i drugim smicalicama rezim i ovoga puta pokusati da podvali opoziciji. U tom kontekstu on je govorio i o merama koje sadasnja lokalna vlast moze da preduzme da te smicalice izbegne. Kraljevo je, recimo, veoma razudjena opstina, pa je ranija socijalisticka vlast organizovala glasanje i na onim mestima gde nema kontrole. Na primer, po privatnim kucama, koje po pravilu pripadaju pristalicama SPS. Vazno je da se eliminise to glasanje po kucama i da se insistira na mesnim kancelarijama, skolskim zgradama i drugim javnim mestima.

Branimir Stevic, predsednik Izvrsnog odbora Skupstine Pozega kaze da koalicija Zajedno na lokalnom nivou i dalje funkcionise i to je dobra osnova za toliko potreban zajednicki dogovor za sledece izbore. Postoji bojazan da izbori budu iznenada raspisani i da nas zateknu nespremne. Zato se od danas treba prihvatiti posla i videti ko sve dolazi u obzir za odbornicke kandidate na sledecim izborima. Ako su se stranke u vrhovima koalicije Zajedno posvadjale - odbornici su u dobrim odnosima i saradjuju medjusobno. Njegova je ocena da koalicija Zajedno ima sve uslove da opstane na lokalnom nivou, ali da mora da bude otvorena i da se prosiri i novim strankama. Stevic jos skrece paznju na to da ukoliko rezim raspisivanjem prevremenih izbora prinudno prekine sadasnji odbornicki mandat, u buducim kandidovanjima treba voditi racuna da se zbog toga ne uskracuje mandat postojecim odbornicima.

Zoran Micovic, potpredsednik opstine Arilje, istice da slobodni gradovi i opstine predstavljaju zdravu politicku snagu na sadasnjoj politickoj sceni Srbije. Uprkos tome sto nam rezim namece nedemokratske uslove, naglasava on, mi smo znacajan faktor koji je u stanju da ovakvom rezimu »pokaze zube«. Zato Micovic trazi da dosadasnja koalicija ostane zajedno da bi se izaslo iz zabokrecine i uslo u demokratiju.

O vracanju privatne imovine
Milivoje Petrovic, predstavnik Udruzenja gradjana za vracanje oduzete imovine »Argument«, apelovao je na ucesnike skupa da se sprovedu zakljucci koji su usvojeni na sednici Saveta 15. marta 1997. u Nisu. To su sledeci zakljucci:
. da se obustavi dostava bilo kakvih podataka Republici Srbiji u vezi sa sredstvima u svojini Republike, do donosenja konacne odluke suda o oceni ustavnosti Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije;
. da se nacionalizovana imovina izuzme iz drzavne i drustvene svojine, izvrsi njen popis i obustavi njen promet;
. da se odmah pokrene postupak o ponistavanju ugovora o otudjenoj imovini gradjana na osnovu zakona o stambenim odnosima cime je povredjen legitimitet privatne svojine;
. da se prilikom davanja poslovnog prostora u zakup postuje pravo preceg zakupa, cime bi se bivsim vlasnicima obezbedila prednost;
. da se onemoguci prelazak opstinske svojine u vlasnistvo Republike Srbije.
Savet je odlucio da na ostvarivanju ovih zakljucaka rade pravni i privredni odbor Saveza. Oni ce utvrditi koje sve postupke treba primeniti da bi se ovi zakljucci realizovali.

Vazno je igrati belim figurama

U toku diskusije bilo je i zanimljivih dijaloga. Vladimir Ilic, sekretar opstine Kraljevo, koji je inace govorio o tome da ce SPS raznim podvalama pokusati da otme vlast opoziciji, u jednom trenutku je sa optimistickom odlucnoscu predvidjao da ce ove godine ovaj rezim najzad otici sa politicke scene. Nebojsu Popova je to podstaklo na repliku u kojoj je naveo da je, prema pricama, ova vlast vec dugo u odlasku. Nije uputno licitirati da ce odlazak ovog rezima da se odigra bas ove godine. Jer, ne treba zaboraviti da je glavna strategija rezima da proizvodi sto veci haos, tako da izgleda da tu vlast vise niko ne moze da preuzme. Sta mi treba da radimo u ovoj situaciji? U svakom slucaju, ne treba da cekamo na njihove poteze, nego da mi, figurativno receno, igramo belim figurama i da prvi imamo inicijativu. Na taj nacin cemo najbolje obnoviti demokratski proces u koji smo vec usli, pre svega pobedom od 17. novembra 1996. godine.

Ovogodisnji budzet Saveza

Savet je na sednici u Arilju usvojio i ovogodisnji budzet Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije u visini od 252 000 dinara. Obrazlazuci predlozeni budzet, Djordje Stanicic, predsednik Odbora za finansije Saveza, rekao je da su i prihodi i rashodi za ovu godinu planirani skromnije nego prethodne godine. Obim predlozenih sredstava, prema njegovim recima, predstavlja minimum da bi se ostvario program rada Saveta, odbora i da bi Glasnik Saveza redovno izlazio.

Budzet Saveza slobodnih gradova i
opstina Srbije za 1998. godinu
Prihodi
1. Beograd 40.000 2. Novi Sad 20.000 3. Nis 20.000 4. Kragujevac 20.000 5. Kraljevo 8.000 6. Pirot 8.000 7. Pancevo 8.000 8. Subotica 8.000 9. Sombor 8.000 10. Smederevska Palanka 8.000 11. Uzice 8.000 12. Cacak 8.000 13. Kikinda 8.000 14. Zrenjanin 8.000 15. Beogradske opstine (Vozdovac, Vracar, Zvezdara, Mladenovac, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Cukarica) 24.000 16. Arilje 4.000 17. Bajina Basta 4.000 18. Zabalj 4.000 19. Lapovo 4.000 20. Lucani 4.000 21. Pozega 4.000 22. Sokobanja 4.000 23. Trstenik 4.000 24. Titel 4.000 25. Zvecan 4.000 26. Kanjiza 4.000 27. Becej 4.000 Ukupno din. 252.000
Rashodi
1. Glasnik - 15 brojeva 56.000 2. Zarade sekretara i pravnog savetnika sa doprinosima 50.000 3. Troskovi materijala, rezije, PTT, fotokopiranja i drugi troskovi 35.000 4. Putni troskovi 16.000 5. Inicijalni troskovi za realizaciju programa rada odbora 95.000
Ukupno din. 252.000

Od socijalne kataklizme do sumorne slike

Tihomir Milosevic, predsednik Odbora za socijalnu politiku obavestio je skup o rezultatima sednice ovog odbora koja je odrzana 10. januara u Kragujevcu. Analizirajuci sadasnju socijalnu situaciju u Srbiji, Odbor je zakljucio da se ona krece od socijalne kataklizme do sumorne socijalne slike. Milosevic kaze da je ovo drugo jos i gore, jer se posle kataklizme narod bar nekako pridigne, a na ovo sumorno zivljenje ljudi se vec privikavaju i polako se mire s tim. Kod nas se vec uvrezio opasan fenomen da smo od normalnog zivljenja presli na puko prezivljavanje.

Milosevic je izlozio zakljucke sa sednice ovog odbora:

. opstinama se preporucuje, ukoliko nemaju resorna zaduzenja u izvrsnim odborima, da za vodjenje socijalne politike nadju kompetentne ljude;

. da se socijalno ugrozenim ljudima posveti paznja i, prema mogucnostima, da se pruzi pomoc;

. rezim ne vodi socijalnu politiku, kao, uostalom, sto ne vodi ni ekonomsku i zdravstvenu politiku, vec samo misli na odrzavanje svoje vlasti;

. do izbora treba izraditi koncept socijalne politike i da se s njim upoznaju biraci.

Milosevic kaze da ce o konacnim merama Odbor da se odluci na narednoj sednici kada svi budu prisutni. On je, naime, izrazio nezadovoljstvo zbog cinjenice da se sednici u Kragujevcu, od 34 pozvanih, odazvalo samo sest gradova i opstina. Zato je apelovao da se sledecoj sednici Odbora za socijalnu politiku, koja ce se verovatno odrzati u prvoj polovini februara, odazovu svi pozvani.

Na kraju sednice, predstavnici firme ORACLE upoznali su predstavnike slobodnih gradova i opstina sa mogucnostima uvodjenja savremenog informacionog sistema u opstinskim organima uprave. Preko ovako dobijenih podataka opstinski organi bi bili u mogucnosti da donose najracionalnije odluke. Ovaj je projekat saslusan s interesovanjem i odobravanjem. Odbornici su istakli da bi globalnim informacionim sistemom trebalo povezati ne samo opstinske upravne organe nego i javna preduzeca. Zato je potrebno da jedna komisija utvrdi standard za informacioni sistem i kako da se medjusobno koriste podaci.

Dragos Ivanovic

Svedocenje Fevzije Murica

Bivsi predsednik opstine Novi Pazar ispricao je kako je rezim od pocetka novu lokalnu vlast izlozio netoleranciji i neprijateljstvu dok je konacno nije smenio u julu prosle godine

Sednici Saveta Saveza slobodnih gradova i opstina u Arilju prisustvovali su i smenjeni predsednik opstine Novi Pazar Fevzija Muric, zatim predsednik opstine Sjenica Dzemail Suljevic i predsednik opstine Tutin Semsudin Kucevic, koje su predstavnici opstina i gradova toplo pozdravili. Ucesnici skupa su sa paznjom i zanimanjem saslusali izlaganje Fevzije Murica koji je govorio o situaciji u opstini Novi Pazar i kako je doslo do toga da opstinska skupstina bude nasilno smenjena. Vlada Srbije je, naime, jos u julu prosle godine, pozivajuci se na formalne i neosnovane razloge, uvela privremene mere i postavila prinudno rukovodstvo. Prema Muricevom kazivanju rezim je jos od samog pocetka pokazao krajnju netrpeljivost i neprijateljstvo prema novoj lokalnoj vlasti, koja se medju prvima u Srbiji konstituisala jos 26. novembra 1996. Rezim je sa opstrukcijom poceo odmah posle 3. novembra kada je odlazeca opstinska skupstina nezakonito donela odluku o pripajanju lokalne radio-stanice RTS-u. Od tada pa sve do danas ovo je glasilo glavni tuzilac nove vlasti u Novom Pazaru.
Od prvog dana, Vlada Srbije odnosila se prema novoj vlasti u Novom Pazaru kao prema stranom telu. Ignorisali su nas, kaze Muric, uporno odbijajuci da saradjuju s nama. Za sve sto im je bilo potrebno isli su preko kancelarije SPS i za Vladu Srbije je jedino ta veza bila vazeca. Tako su postavljali i direktore javnih preduzeca i druge celnike, a mi smo o tim novostima jednostavno saznavali iz novina.
Da bi se prekinulo sa ovim dvovlascem, Muric je, kako navodi, posetio sest republickih ministarstava, a razgovarao je i sa potpredsednikom Vlade Nedeljkom Sipovcem. Govorilo se o svim temama - pocev od bezbednosti do kulture i razgovori su proticali u pristojnom tonu. Uprkos tome, situacija u opstini je bivala sve gora. Nijedan dogovor postignut u ovim razgovorima nije postovan.
Rezim je svoja glavna nastojanja da podrije novu lokalnu vlast usmerio na najosetljiviju tacku - na medjunacionalne odnose. Muric prica da je nova lokalna vlast na mestu sekretara opstine zatekla Milijana Belica, dobrog pravnika koji uz to nije bio stranacki opredeljen. Zbog njegovih proverenih kvaliteta nova vlast mu je 8. jula 1997. godine produzila mandat. Samo dva dana kasnije Republika je uvela prinudne mere u Novom Pazaru, a 12. jula je otpusten Milijan Belic. Muric tvrdi da je ovakvom odlukom rezim uputio pretecu poruku svim Srbima koji bi pokazali sklonost da saradjuju sa Bosnjacima. Smicalice da bi se kompromitovali medjunacionalni odnosi SPS je nastavio i drugim merama. Nova opstinska vlast je SPS-u ustupila dva mesta u Izvrsnom odboru, racunajuci da ce tu biti postavljena dva Srbina kako bi se ocuvala skladna nacionalna struktura. SPS je na to mesto delegirao jednog Srbina i jednog Bosnjaka i tako namerno poremetio strukturu. Lista za Sandzak je u tom slucaju predlozila jos jednog Srbina, predstavnika Demokratske stranke.
Muric kaze da sve sto oni traze jeste da budu tretirani ravnopravno i civilizovano, a ne kao da su ilegalna vlast. Mi smo uvek izbegavali konflikte, dodaje on. Nije nam stalo do vlasti, vec do stabilnih odnosa u opstini. Centralna vlast, medjutim, izaziva sukobe koji mogu da dovedu do ozbiljnijih posledica.
Muric ukazuje na jos jedan karakteristican detalj. On je od nadleznih republickih vlasti u toku proteklih meseci pet puta trazio odobrenje za vize predstavnicima jedne poslovne islamske banke sa kojom je ugovoren kredit od 140 miliona dolara. Vize nisu odobrene, a zajam je propao. Muric je apelovao na buduceg predsednika Vlade Srbije da ima vise sluha za potrebe ove opstine.
Danasnja situacija u Novom Pazaru je sledeca: opstinom rukovodi prinudna uprava od devet ljudi koji su iskljucivo predstavnici SPS-a i JUL-a, mada ove stranke nisu dobile nijednog predstavnika na novembarskim izborima.

Posaljite nam vas komentar