Slobodni gradovi, uprkos svemu
Iako su mnogi zeleli da je vide oborenu i polozenu na obe plecke, nova demokratska lokalna vlast ispoljila je hvale vrednu energiju i vitalnost u suocavanju sa aktuelnim drustvenim problemima
Prica o slobodnim gradovima i opstinama u stvari je prica o mucnom radjanju demokratije u savremenoj Srbiji. Vec prvog dana posle 17. novembra 1996, kada je bilo jasno da je demokratska opozicija trijumfovala na lokalnim izborima u oko 40 najvecih gradova, pobeda je bila zatamnjena grubim osporavanjem i gazenjem zakona koje je beskrupulozno sprovodila stranka na vlasti. U svim urbanim centrima gradjani su ustali u odbranu svojih prava i izbornih rezultata. Narednih sto dana, kada su ulicama gradova tekle kolone stotina hiljada ljudi, Srbija je sva bila u groznici najavljenih promena. Zahvaljujuci volji upornih setaca i odlucnom uticaju medjunarodne zajednice preko OEBS-a, izborni falsifikati su ponisteni i pobednicka demokratska opozicija je mogla da udje u opstinske zgrade. Presudnu ulogu u svemu tome odigrala je koalicija Zajedno (SPO, DS i GSS).
Preuzimanje odgovornosti
Jos od prvog dana kada je bilo sasvim jasno na cijoj je strani volja biraca, novi odbornici su nastojali da organizuju svoju vlast. Vec 21. novembra 1996, dakle samo cetiri dana posle izbora, na inicijativu klubova odbornika koalicije Zajedno, osnovan je Savez slobodnih gradova i opstina Srbije. Tako je na nedvosmislen nacin naglasena zelja za sistematskom medjusobnom saradnjom i solidarnim delovanjem.
Na osnivackom skupu, dok jos nije bio izvestan ishod dramaticnih previranja, usvojena je Deklaracija u kojoj se kaze: »Izabrani odbornici smatraju svojom duznoscu da postuju politicku volju biraca, da se suprotstave samovolji rezima i preuzmu javne poslove za koje su izabrani«.
Vec 22. decembra '96, dok su demonstracije plamtele sirom zemlje novoizabrani odbornici odrzali su svoj prvi kongres u Beogradu, na kojem je usvojena Evropska povelja o lokalnoj samoupravi i zakljuceno da se u opstinama utvrdi stanje finansija, privrede, medija, obrazovanja i socijalnih problema i da klubovi odbornika imaju vazno mesto u procesu odlucivanja.
Udarci sa tri strane
Ovako optimisticki pocetak, medjutim, nikoga nije mogao da zavara da ce put koji se otvarao pred novim organima lokalne samouprave biti posut samo ruzama. U stvari, sada, posle vise nego jednogodisnjeg iskustva moglo bi slobodno da se kaze da nijedan pokusaj promene vlasti u zemljama istocne Evrope nije naisao na tolika iskusenja i teskoce kao u Srbiji. Mnogi su se i sa raznih strana podigli i ustremili da sto pre skrse kicmu ovom pokretu nade u preporod.
Tu je pre svega sadasnja arogantna vlast koja je sistematski delovala i zakonskim i politickim sredstvima. Prema vazecim zakonskim propisima, naime, izvori sredstava iz kojih se finansira lokalna vlast krajnje su ograniceni. Svaki pokusaj slobodnih gradova i opstina da se procenat prihoda poveca u korist lokalnih organa nailazio je na nesporazumevanje i odbijanje. S druge strane, uporednom politickom akcijom, koja je neprekidno tekla sve ovo vreme, rezim je nastojao da onemoguci i potisne na margine novu demokratsku lokalnu vlast. Bilo je besprimernih klevetanja, podmetanja, uvodjenja prinudne uprave, potkupljivanja i svih drugih oblika kompromitacije.
Udarci novoj lokalnoj vlasti dosli su i od strane odakle se najmanje ocekivalo - iznutra. Najveca stranka u koaliciji Zajedno, SPO, koja sebi voli da laska da je i vodeca snaga, pocela je da flertuje sa rezimom. Volja biraca je prva prineta na zrtveni oltar privatnih racuna. Vrh SPO je u aktivnoj saradnji sa vladajucim strankama, SPS i JUL, oborio koalicionu vlast u Beogradu, Vrscu i Srbobranu, a sada se, izgleda, sprema na slicne udare i u drugim sredinama. U onim gradovima i opstinama gde je nova lokalna vlast postojano stabilna, SPO na sve moguce nacine nastoji da je podrije, bez obzira na to sto odbornici, cak i iz redova ove stranke, ostaju i dalje cvrsto opredeljeni za opstanak koalicije Zajedno na lokalnom nivou.
Sa najdelikatnijom vrstom teskoca nova lokalna vlast se suocila u jednom delu javnosti. Sasvim je prirodno sto se veliki setacki auditorijum osetio razocaranim i obmanutim u trenutku kada se koalicija Zajedno raspala u svojim vrhovima. Medjutim, gnev zbog ponasanja u vrhovima cesto se nepravedno okretao i prema onima neduznima - lokalnoj vlasti. Mnogi su, nazalost, prevideli da bez obzira na stranacke vodje demokratska koaliciona vlast u cetrdesetak gradova i opstina opstaje i svakoga dana daje nove dokaze svoje vitalnosti.
Privrzenost izvornim idejama
Uprkos svemu, nova lokalna vlast organizovana u Savez slobodnih gradova i opstina konsolidovala se i razvila svoju aktivnost. U Savez su se okupile, pored koalicije Zajedno i koalicije Vojvodina, i stranke vojvodjanskih Madjara i reformista. Ustanovljena je saradnja sa stranim fondacijama, institutima, ambasadama, vladinim i nevladinim organizacijama. I Socijalisticka internacionala je pokazala veliko interesovanje za razvoj lokalne samouprave u Srbiji, o cemu je, polovinom maja prosle godine, odrzan trodnevni sastanak u Aradu i Subotici.
Savet Saveza osnovao je sedam svojih odbora koji su se odmah latili posla. Gotovo da nije bilo znacajne drustvene ili politicke teme koje se organi Saveza nisu poduhvatili. Podjednak znacaj je pridavan i zakonodavnim i drustvenim inicijativama. Tako je izradjen novi, alternativni predlog Zakona o lokalnoj samoupravi koji se zasniva na demokratskim tekovinama savremene Evrope.
U svim ovim prilikama ucesnici skupova Saveza slobodnih gradova i opstina nedvosmisleno su manifestovali privrzenost izvornim idejama i principima koalicije Zajedno. To je potvrdjeno i na Drugom kongresu Saveza (6. septembra 1997), usvajanjem Povelje slobodne Srbije, cije je osnovno geslo: »Slobodan gradjanin u slobodnoj Srbiji«.
Sada gotovo i da vise nema dileme koja je ponekad i ponekog opterecivala u pocetku - odbornici pre svega imaju obavezu prema svojim biracima i nikako ne mogu da budu puki stranacki poslusnici. To i jeste valjana osnova za novu strategiju slobode.
D. I.
|