Javni casovi veronauke

Sa TV-ekrana, narocito Studija B, skoro svakodnevno nas obasipaju izmaglicom tamjana i karakteristicnim pojanjem onako malo kroz nos, kao da dusa zamire. Nad prizorima skrusenosti u crkvenoj atmosferi, lebdi pomalo pobozni glas spikerke koja cita tekst (verovatno pristigao faksom iz Patrijarsije) opterecen arhaizmima, inverzijama i patetikom, potpuno neprimeren saopstavanju putem medija. Tako je, otkako su Srbi naprasno pali u verski zanos Uskrs postao Vaskrs, rodjenje - rozdestvo itd. Saopstenja o tome da je patrijarh sluzio sluzbu u toj i toj crkvi koriste se za cas veronauke po ubrzanom postupku. Odnosno, tekstovi koji stizu iz patrijarhovog kabineta ne skracuju se, kao sto se nekada nisu skracivali (ne daj Boze) ni tekstovi koji su stizali iz Marsalata.

Studio B (narocito on) sve to prenosi bez profesionalne distance. Naprotiv. U cemu je onda razlika izmedju jedne spikerke na toj TV-stanici i spikerke povezane maramom na nekoj iranskoj TV, na koju sa uzasom gledamo kao na fundamentalisticku? Skoro svakodnevno nizu se prizori predavanja pravoslavaca svojoj veri. Drugi, kao na primer muslimani i katolici, pominju se u nekoliko oficijelnih recenica dva puta godisnje, o njihovim najvecim praznicima. Sta se to dogadja sa cuvenom tolerancijom pravoslavaca. Zar ih njihova crkva ne uci tome?

Iz usta pravoslavnih svestenika cesto se cuju propovedi o samodisciplini. Medjutim, i sama pravoslavna crkva zagazila je u prekomernosti bogosluzenja ne uspevsi da se odupre pozivima za »osvestavanje« i kockarnica, na primer. A kad mogu kockari, zasto ne bi mogle stranke, medijske kuce, banke, opstine... Zar sve te slave i osvestavanja, na kraju nece snimiti neka televizija i eto besplatne promocije uz bozju pomoc i na obostranu korist. A smirenja ni za tren. Tako na Studiju B u istoj emisiji videsmo ugledne pripadnike Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove, ozarene prisustvom izaslanika Svevisnjeg na opstinskoj slavi, da bi u razmaku od nekoliko trenutaka nastavili nemilosrdni rat saopstenjima u kojima se uzajamno tesko klevecu. Pa kada se tome dodaju ubistva medju kockarima, istrebljivanja neistomisljenika u medijskim kucama (u cemu prednjaci bas Studio B), banke koje ucestvuju u pljacki naroda, stranke kojima je najvazniji interes stranacke vrhuske - dolazimo do zakljucka da je prisustvo religije u javnom zivotu u obrnutoj srazmeri sa religioznoscu, i u savrsenom skladu sa licemerjem i bezdusnoscu koji vladaju nasim drustvom.

Markentiski nastup crkve i njena upotreba u markentiske svrhe svedoci o tragicnom nesporazumu koji proistice iz zanemarivanja granica dopustenog, a o nemodernosti i odsustvu stila i dobrog ukusa da i ne govorimo. Ali, zar se ovde nisu uvek slavili »nisci duhom«?

Olivija Rusovac