Strajk GSP - urbani problem

Kada je vec svrgnuti direktor GSP-a Petar Gladnovic tokom minule krize gradskog saobracaja u Beogradu pozvao u pomoc svoje kolege sa Saobracajnog fakulteta da mu pomognu izradom studije, mislio je da se posluzi autoritetom nauke u resavanju nastalog konflikta. Pritisnut iracionalnostima pregovaranja, niskim udarcima i mucenjima gradjana, verovatno nije ni slutio da nauka koju je pozvao nije sposobna da resava vrstu pitanja iskrslih u urbanitetu Beograda. To nisu mogli da rese ni urbanisti-profesori u upravi grada jer je i njihov urbanizam ogrezao u proizvoljnosti precrtavackih vestina.

Porucena studija bi mogla da ukaze, recimo, na povoljnosti razmestaja i geometrije trasa pojedinih linija saobracaja, racionalan broj vozila prema frekvenciji polazaka tokom dana, uskladjenog sa vrsnim casom i regularnim pulsacijama zaposlenih gradjana predodredjenim radnim vremenom, zatim komparativnim prednostima recimo tramvajskog nad autobuskim ili metro saobracajem, dugorocnoj ili kratkorocnoj isplativosti investiranja u metro metodom kost-benefit (troskovi-dobit) i brojnim tehnikama i sredstvima matematike verovatnoce i opste teorije sistema kojima se procenjuje racionalnost sa utvrdjenog stanovista. Poklon polovnih autobusa samo je zakrpa na raspadajucoj odeci.

Milan Prodanovic