Taj nas vladar

Mi smo, valjda, jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj nije bas lako definisati odnos naroda prema vladaru, i obrnuto. Sudeci bar po rezultatima izbora, vladar za sada jos ima podrsku naroda, a dokle ce, ne zna se. Istina, u opadanju njegove popularnosti doslo se dotle da je biracko telo podeljeno pola-pola, mada to jos nije konacan dokaz da je vladar izgubio sve adute. Koliko sutra, nesto nepredvidjeno moglo bi da preokrene, bar u jednom delu birackog tela, raspolozenje opet njemu u prilog.

A sto se tice Milosevicevog odnosa prema narodu, tu se zapaza jasan dualizam. One koji ne kriju da su protiv njega ignorise s neskrivenom indignacijom (kao da nije predsednik svih), a prema onima koji su mu lojalni, on izrazava svoju naklonost, ma kako to cinio nespretno (»Volim i ja vas«). Ali, posto i jedne i druge drzi samo za svoje podanike, najtacnije bi bilo reci da on zapravo nikoga ne voli i da sve podjednako potcenjuje. Ovih je dana Slobodan Milosevic, opet, dao mnoge dokaze svog cinicnog i arogantnog stava prema narodu.

Inauguraciji novog crnogorskog predsednika prisustvovalo je 56 diplomata akreditovanih u Beogradu i predstavnici opozicionih stranaka. Ceo svet je, dakle, ovaj dogadjaj smatrao izuzetno znacajnim, samo ga je jedan covek ignorisao - predsednik zajednicke drzave. Da li je on podjednako predsednik i Srbije i Crne Gore, kada predsednika vece federalne jedinice ocigledno favorizuje, a predsednika manje neskriveno omalovazava?

Dan uoci tog dogadjaja u Podgorici su se odigrale one dramaticne demonstracije, ili bolje receno pokusaj drzavnog udara Momira Bulatovica, sto je Crnu Goru dovelo do ivice gradjanskog rata. Sutradan, rano ujutru, Robert Gelbard, izaslanik predsednika SAD, neplanirano je i hitno sazvao konferenciju za stampu da izrazi svoju zabrinutost zbog krvavog sukoba. Sef zajednicke drzave je opet cutao - na njega ovi dogadjaji ocigledno nisu ostavili nikakav utisak, kao da se odigravaju u nekoj tamo udaljenoj zemlji. Sta li je jos potrebno da se desi da bi se on najzad oglasio pred narodom?

Svih tih dana je Slobodan Milosevic imao veoma zgusnut kalendar drzavnickih aktivnosti i susreta, ali o svemu sto se na tim sastancima pricalo saznavali smo iz druge ruke - od Gelbarda, Plavsiceve, Boba Dola i drugih. Tuzan i ponizavajuci nacin informisanja za sve nas, ali, izgleda, da granice dokle seze prezir vladara prema narodu idu i mnogo dalje. Predsednik Komisije za nestala lica Bob Dol je na konferenciji za stampu obavestio je novinare da je licno insistirao da predsednik SRJ primi porodice nestalih, dakle svoje gradjane!

Milosevic vazda svih ovih godina susrece predstavnike Republike Srpske. U poslednje vreme ovi su razgovori narocito ucestali. Ali, o cemu se razgovara saznajemo, opet, iz druge ruke, kao, na primer, da je predsednik SRJ podrzao jos prvog mandatara Ivanica i da je kritikovao Krajisnika. Sam predsednik o tome nije ni rec prozborio, sto jedino moze da znaci da za sebe pravi udobnu odstupnicu da sutra sve to porekne i opet krene nekim svojim pravcem.

Ovako kao nas vladar, ponasa se samo jos neki samodrzac na dalekoj periferiji savremenog sveta.

D. I.