Sadrzaj

Miodrag Marovic

Desant: Rivalstvo »Borbe« i »Politike« . »NIN« protiv socrealizma . Kongres koji je obecavao . »Politika« se menja . Stari novinari _ napolje! . Nova partijska injekcija . Obostrano prevaspitavanje . Nevolje zbog Djilasovog govora . Preobrazeni reformisu »Politiku« . Bljesak poput munje Puc: Drustvo u krizi _ »Politika« u usponu . Pocetak rascepa u Srbiji . Zavera protiv Draze . Sukob se seli na »Politiku« . Skriveni stab u »Politici« . Zarista sukoba . Politicka bomba Staneta Dolanca . Puc pocinje u »NIN«-u . Tito preseca cvor . Dug proces rusenja »NIN«-a . Misovic kaze: . Pogled s druge strane . Kraj »zlatnog doba« zurnalizma . Redakcijski referendum . Presuda je doneta . Egzekucija duga godinu dana . Pogubne posledice Sunovrat: »Politika« i nova borba za vlast . Kriza prva: skaredna humoreska . Za nagradu _ apsolutna vlast . Za i protiv »Studenta« . Novi udar na »NIN« . Sluganstvo i otpori . Metamorfoza popularne rubrike . Kriza druga: trese se Minoviceva fotelja . Bunt Beogradjana _ iznudjene promene . »Politika« protiv vlade . Dolazi novo lice . Dva bunkera . Izdavacka politicka bomba . Puc za pucem . Pod drzavne skute... . Gradjanski bunt u novembru

Predgovor

I sama nastala radi borbe za slobodu stampe, Republika, kao i drugi mediji, nalazi se tek na pragu, nadati se, stvarne slobode stampe. Sve dotle dok postoji partijska drzava, mogucna je samo simulacija slobode ili neka »divlja« sloboda. U partijskoj drzavi koja se opire izbornoj smeni vlasti sloboda stampe je ostvariva koliko i kvadratura kruga.

Iskustvo »Politike« smatramo korisnim za razumevanje i ranije a i sadasnje borbe za slobodu stampe. U tom pogledu posebno su vredna iskustva onih novinara koji su odolevali raznim iskusenjima, ne izneveravajuci etiku poziva. Svakako, interesantna su i iskustva onih novinara i redakcija koji su se stavljali u sluzbu rezima, cak i kada ovaj krece u prave pogrome protiv raznih »neprijatelja« (recimo, protiv studentske stampe ili periodike i knjiga kriticke inteligencije), razarajuci i same pretpostavke za slobodu stampe. Od interesa je i prepoznavanje trajnije strategije antidemokratske vlasti u osvajanju i razaranju institucija _ spolja i iznutra _ koja je, gotovo na skolski nacin, primenjena bas prema »Politici«. A nad razvalinama institucija stupa u puno dejstvo boljsevicka krilatica _ »kadrovi resavaju sve«!

Dabome, Republika ce rado objaviti kriticka reagovanja na ovaj rad, kao i rezultate slicnih istrazivanja.

Urednistvo

Naravno da u svim prelomnim vremenima, u ratovima i revolucijama, nije ni Politika uspevala da ostane onakvom kakva je bila kada je nastala pocetkom ovoga stoleca. U promenama koje su se desavale i sama se menjala. Ponekad prilagodjavajuci se njima, a bivalo je i kada je napustala profesionalne i eticke norme, zbog kojih su je s pravom nazivali starom damom srpskog novinarstva. U prvom slucaju, uspesno je odolevala pritiscima i spajala novo sa tradicionalnim, obogacujuci i sebe na najbolji nacin. U drugom, nije licila na sebe, posrtala je pod teskim traumama kojima je bila izlozena i spustala se do samog dna ponora do kojeg su je dovodili. A, opet, otpori koji su se u njoj cas razbuktavali, a cas samo tinjali, podgrevali su nadu u njenu katarzu.

Neki od tih i takvih perioda njene gotovo vekovne istorije ostali su zabelezeni u hronicarskim zapisima savremenika Politike i njenih stvaralaca iz davnih vremena, posebno sa njenih pocetaka, tokom dramaticnih smenjivanja kraljevskih dinastija u Srbiji, ili balkanskih i svetskih ratova. Kao i u naizgled mirnim vremenima izmedju tih kataklizmi, u kojima bi demokratski i gradjanski procesi dolazili u velika iskusenja.

Ali, tako nije bilo sa dogadjanjima oko Politike i u njoj samoj u decenijama posle promena nastalih tokom Drugog svetskog rata, koji je na ovim prostorima imao karakter i oslobodilackog i gradjanskog rata. Pobeda i prevlast jedne ideologije, i partije koja ju je zastupala, nisu imali mnogo zajednickog sa Politikinim tradicionalizmom i njenom predanoscu istinitom i objektivnom informisanju.

Tako su bezmalo nepoznati, ali sasvim sigurno nerazjasnjeni, ostali dramaticni unutrasnji potresi i promene, koji su nastali kao posledica dva udara na Politiku, u godinama 1952. i 1972. Prvi je veoma dugo skrivan, da bi u jedinoj, zvanicnoj hronici objavljenoj 1984. godine bio jedva spomenut. Drugi dogadjaj, dve decenije kasnije, do sada je samo fragmentarno pominjan u retkim secanjima politicara posredno ili neposredno upletenih u ta zbivanja. Ili u ponekom novinarskom zapisu, najcesce u okviru opisivanja dramaticnih potresa na politickoj sceni Srbije.

Ti su dogadjaji, medjutim, predstavljali deo kontroverznih zbivanja u tadasnjem drustvu. Njih su karakterisale dve u to vreme veoma izrazene tendencije. U redakcijama najznacajnijih izdanja »Politikine« kuce _ koje su tada imale izvanredno jak profesionalni kadar _ pokusavano je da se povremeni »talasi liberalizacije«, inace krutog i nemilosrdnog jednopartijskog sistema, iskoriste za odredjenu autonomizaciju stampe. Ona nije imala za cilj ni rusenje ni korenitu promenu sistema, nego koriscenje njegovih povremenih, makar i povrsinskih transformacija, za ostvarivanje slobodnijeg i profesionalnijeg novinarstva. Tako se i moglo zbiti da se u periodu koji je nazivan »najliberalnijim« (prva polovina pedesetih godina) snazan partijski udar na Politiku preobrazi u njeno profesionalno jacanje. Kao i da se druga polovina sezdesetih godina (izrazena u drustvu pokusajem ekonomskih reformi, intelektualnim i studentskim buntom i sl.) s pravom proglasi »zlatnim periodom novinarstva u Srbiji«.

Ali, ti »talasi liberalizacije« bili su ubrzo zamenjivani retrogradnim merama vladajuce partije, cistkama i zaokretima ka snaznijoj ideologizaciji. Politicari su se bez milosti obrusavali na redakcije, desetkovali ih, gusili svaku njihovu samostalnost, da bi u najtezem udaru, 1973. i 1974. godine, prakticno proterali profesionalizam i subjektivitet autora u novinarstvu, otvarajuci put bespokornoj poslusnosti novinara politici.

I onda su dosle godine u kojima smo, sa svim onim sto nam se i danas zbiva. Politika u svemu tome dozivljava najtezi i najmucniji period u svome postojanju. Jer, u ranijim previranjima, uspevala je _ nakon zadobijenih trauma da hrabro krene u katarzu i kroz nju sebe obogati novim izrazima i zurnalistickim dometima. Danas je ona jos u procesu srljanja ka potpunom moralnom krahu, izlozena porugama i pokudama stotina hiljada Beogradjana, najbrojnijeg i najvernijeg svog citalastva. A ugledom i tirazom sisla je na najnize grane svoje istorije.

Pogledajmo kako se to politika poigravala sa Politikom u poslednjih pola veka.

Recenzenti

Prof. dr Ratko Bozovic
Milos Misovic

Autor