In memoriam

Nije obicaj da glumica ostavi za sobom hroniku jednog vremena, da svoj zivot i u odbrojanim danima prelomi kroz prizmu politickih zbivanja i porodicnih implikacija. Stanislava, Stasa Pesic ucinila je bas to _ neocekivano, smelo, otvoreno.

Knjizica Devetnaest drustvenih igara, objavljena samo nekoliko meseci pre nego sto je Stasu preuzeo nebeski reditelj, utoliko je danas dragocenija da zaokruzi jednu bogatu umetnicku licnost.

Stasa glumica, Stasa majka, Stasa supruga, cerka, baka, sestra, prijateljica. Otkrila je »obicnom gledaocu« i onaj isecak svog zivota koji »malog coveka« moze pretvoriti u pravog coveka otvorenih ociju, svesnog, zabrinutog ili radosnog.

Angazman Stase Pesic nije bio samo standardno glumacki: pozoriste, film, televizija, »za ostalo me nije briga, ja sam glumica«. Naigrala se, naputovala, navolela, imala je slavu, bila je simbol hiljadama mladih zena sirom bivse zemlje, ali je to nije omelo da i pokusajem licnog angazmana u politici pomeri bar neki kamicak (bila je, izmedju ostalog, kandidat UJDI-a za poslanika na izborima 1990).

Znala je dobro sta je televizija, sta cini od ljudi. Nije joj promaklo da ni mnogi glumci nisu odoleli dejstvu magicne kutije. Seca se, recimo, jedne probe Cehova _ zamolila je koleginicu da joj kod reditelja izdejstvuje izostanak zbog mitinga 9. marta, a dobila odgovor: »Pa, nemojte Stanislava, poceli ste da radite ovaj komad, skoro smo pred premijerom, pa to nije samo vasa stvar«. Ne shvativsi odmah o cemu se radi, Stasa je pokusala da objasni da je to »samo jedan slobodan dan«, a onda cula neverovatan nastavak: »Pa gledate, valjda, TV, pa znate, valjda, kakvoj se opasnosti izlazete; valjda znate da su ubaceni hrvatski diverzanti, pominju se i helikopteri, sa bojnim otrovima, pa, stvarno... ne radite monodramu«!

Sutradan su ulice bile sablasno puste, kao iz Bergmanovih snova, pise sinu u izbeglistvu, u Prag. »Ta farsa koja je prosle godine napravljena oko devetog marta, ove godine je donela plodove. Nikome ne pada na pamet da slavi, pravi mitinge, tako da niste nista, kao stari mitingasi (cak je Vlajko u kolicima bio na mnogim mitinzima) propustili sto niste u domovini. Cuvajte dete, voli vas...«

Posredstvom snimaka moci cemo jos da se setimo Stase glumice. Ali, njeno poslednje svedocanstvo, njena epistolarna ispovest zapoceta bez predumisljaja da se objavi, kada je ipak stala u knjigu, potvrdila nam je onu Stasu kakvu smo zamisljali kao privatnu osobu i voleli. Pozdravimo je jos jednom i kao istrajnu citateljku Republike.

Sl. V.