Mosti

Iz nove knjige Ivana Colovica, »Politika simbola. Ogledi o politickoj antropologiji«, Radio B92, Beograd 1997. (str. 158, 159, 160_161)

Moc i manipulacija

Litija sa mostima Vasilija Ostroskog 10. i 11. maja kroz Crnu Goru i Hercegovinu, od Ostroga do Tvrdosa i nazad, primer je saradnje verskih i svetovnih vlasti u upotrebi crkvenih relikvija u politicke svrhe. O tome svedoce tri stranice posvecene ovom dogadjaju u listu Javnost (18. maj 1996), jednom od glasila rezima na Palama. U reportazi pod naslovom »Cudo u Hercegovini« opisani su cudesni dogadjaji koji su pratili litiju. Patrijarh Pavle, mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, pise u toj reportazi, »noc prije kretanja cudotvorca su presvukli« i tom prilikom je mitropolit Amfilohije primetio da je telo svetog Vasilija izuzetno dobro ocuvano i kasnije ispricao »kako su se svecu ruke savijale, kao da nam je hteo pomoci da ga lakse obucemo za veliki put«. I drugo cudo, kao dokaz svetosti Vasilija Ostroskog, javilo se pre polaska litije: »Oni koji su imali tu srecu da pristupe njegovim mostima pre kretanja, ljubeci naprsni krst osjetili su bozanski miris koji je dolazio iz svecevih grudi«. Najzad, celim putem kojim je prosla litija sa mostima cudotvorca iz Ostroga dogadjalo se cudo radosti sveg zivog: »radovale su se ptice, cvijece, pa cak i zivotinje kraj kojih je litija sa svecem prolazila«. Posebno je bila zapazena radost jednog konja zelenka: »Zelenko je dugo trcao u koloni automobila, kao da je i sam zelio da pokaze radost sto je ziv na dan kada najveci srpski sin Hercegovine obilazi svoju svetu i biblijsku Otadzbinu«.

Rat do istrebljenja

Rezim Slobodana Milosevica potrebu za odgovarajucim brojem i kvalitetom predaka i njihovih svetih ostataka mora danas da zadovoljava uglavnom nezavisno od Srpske pravoslavne crkve, koja svoj kontigent tog strateskog simbolicnog materijala u ovom casu ne zeli njemu da stavi na raspolaganje ili s njim da deli. Zbog toga se vlast u Srbiji trudi da manjak u mostima i civotima svetitelja i svestenika nadoknadi posmrtnim ostacima i grobovima nacionalnih junaka, pre svega ratnika. Tokom protekle dve godine najveci broj proslava godisnjica slavnih bitaka i drugih epizoda iz zivota nacionalnih junaka odrzan je u organizaciji vlasti i s politickim sefovima u glavnim ulogama. Poslednji takav dogadjaj bila je komemorativna ceremonija pred mauzolejem na ostrvu Vidu i nad krfskom »plavom grobnicom«, s predsednikom srpske vlade Mirkom Marjanovicem u ulozi glavnog zreca. Kako pise Politika, u opsirnom izvestaju na prve dve strane izdanja od 24. maja 1996, Marjanovic je tom prilikom posebno istakao ono sto se od svakog rituala sa mostima najpre ocekuje _ ispoljavanje cudesne moci, odnosno, kako se predsednik vlade izrazio, »gordog osecanja snage i samopouzdanja u casu kada evociramo slavnu epopeju srpske vojske od pre osam decenija«.

Ni policija ne moze da svede svoj autoritet na fizicku silu, nego i ona hoce da snagu i prestiz crpi iz kulta nacionalno uvazenih predaka. I ona se klanja mostima svojih cudotvoraca. Tako je srpska SDB nedavno proglasila A. Rankovica, S. Penezica i S. Lazarevica precima _ osnivacima i uvela ritual klanjanja njihovim grobovima. U istu vrstu preokupacija vlasti spada i kontroverza oko cuvanja Titovih posmrtnih ostataka u Beogradu. Pitanje da li je danasnjoj drzavi potreban Titov grob ili ga treba prepustiti Hrvatskoj, koja izgleda zna sta bi s njim, u stvari je pitanje o sudbini jednog trenutno uglavnom potcenjenog ali potencijalno mocnog orudja vlasti. Titove mosti su mozda u boljem stanju nego sto se danas procenjuje. Mozda i one imaju moc da donesu radost ljudima i zverima, moc koju je nekad imala Titova stafeta? Zasto zuriti s njihovom predajom Hrvatima?