Dogadjanja

Petak, 31. oktobar

Utorak, 4. novembar

Samit »dobrih namera« Sefovi drzava Albanije, Bugarske, Grcke, Makedonije, Rumunije, SR Jugoslavije i Turske, te Bosne i Hercegovine kao posmatraca, sastali su se na Kritu »prvi put u svojoj istoriji«. »Vec samo odrzavanje ovog samita je uspeh« izjavio je domacin _ grcki premijer Kostas Simitis. Makedonski predsednik Kiro Gligorov pohvalio je spremnost ucesnika na argumentovani dijalog i toleranciju, naglasivsi da se drugacija slika Balkana moze graditi samo uz spremnost da se »cuje i razume« stav onih koji drugacije misle. Na kraju Samita, ucesnici su potpisali zajednicku izjavu iz koje je izostao predlog o formiranju Sekretarijata za koordinaciju saradnje, sa sedistem u Atini. Premijer Simitis izjavio je da stvaranje neke nove organizacije poput Evropske unije nije ni bila namera. U nizu bilateralnih sastanaka, najvise odjeka imali su susreti Simitis_Gligorov, Simitis_Jilmaz i Nano_Milosevic, koji su dogovorili normalizaciju odnosa Albanije i SRJ, bez naglasavanja problema Kosova.

Ponedeljak, 10. novembar

Evropska unija gradjanima Jugoslavije Tek sto je Evropska komisija obelodanila izvestaj o stanju demokratije, ljudskih i manjinskih prava, vladavini zakona i trzisnih reformi u drzavama bivse Jugoslavije, na osnovu kojeg je Jugoslavija ostala bez preporuka za ukljucivanje u Evropu i za produzenje izvoznih povlastica na 1998. godinu, Savet ministara Evropske unije zakljucio je da se SRJ nije dovoljno angazovala na demokratskim reformama, da se u njoj nedovoljno postuju ljudska i manjinska prava, i obaveze iz mirovnih sporazuma i da nema napretka u obezbedjivanju autonomije Kosova unutar njenih granica. Savet ministara EU usvojio je i specijalnu deklaraciju u kojoj se u ime Evropske unije direktno obratio gradjanima Jugoslavije. »Evropska unija zeli«, receno je, »mirnu, uspesnu i demokratsku SRJ«, sa odgovarajucim mestom u »evropskoj porodici«, koje ce joj pripasti samo ukoliko bude postovala »iste norme kao i ostatak Evrope«. U Evropu se ne moze sa nacionalizmom i etnocentrizmom, koji su naneli stetu SRJ i »ucinili je jednom od najsiromasnijih zemalja u regionu«. Od SRJ Evropska unija ocekuje puno postovanje demokratije i ljudskih prava, »ostvarivanje Dejtonskog i drugih sporazuma«, punu saradnju sa Haskim tribunalom, »dobrosusedske odnose i konstruktivan pristup u resavanju etnickih i manjinskih problema«, posebno na Kosovu.

Petak, 14. novembar

Lajbah u Beogradu Slovenacka muzicka grupa Lajbah (nekadasnji nemacki naziv za Ljubljanu), posle niza peripetija sa nezadovoljnim romskim udruzenjima, konacno je odrzala dugo najavljivani koncert u Beogradu. Od samog osnivanja (1. juna 1980) ovu grupu prate afere, skandali i polemike. Lajbahovci sviraju »industrijski rok«, pisu manifeste i svoje proizvode opremaju crnim krstom i zupcanikom (amblem rudara) kao zastitnim znakom. Na koncertu odrzanom u Beogradu, maja 1982, napunili su dvoranu aktiviranjem vojnih dimnih bombi i publiku naterali u panicno bekstvo. Ovoga puta skandal je izostao. Koncert od kojeg su mnogi zazirali prosao je bez vecih uzbudjenja. Na pitanje »Kako to da je Srbija tako mala?« _ publika nije reagovala.

Nedelja, 16. novembar

Predsednik Milosevic vratio se iz Kine Predsednik SRJ Slobodan Milosevic vratio se iz trodnevne posete Kini, predvodeci brojnu privredno-politicku delegaciju, sa Srdjanom Bozovicem, Nikolom Sainovicem, Momcilom Perisicem, Borislavom Vukovicem, Borkom Vucic i drugima. Predsednik Milosevic i kineski predsednik Djijang Cemin potpisali su u Pekingu zajednicku deklaraciju o prijateljskim odnosima i saradnji SRJ i Kine, kao i sporazum o jacanju ekonomske saradnje. Pored Pekinga, jugoslovenska delegacija posetila je Sangaj i cuvenu ekonomsku zonu Fu Dong. Sa svojim domacinima Jugosloveni su ugovorili brojne poslove: zajednicku proizvodnju vocne rakije, uspostavljanje direktne komunikacije kineskih i jugoslovenskih pretplatnika mobilne telefonije i transfer vojnih tehnologija.

Ponedeljak, 17. novembar

Godisnjica gradjanskog protesta u Srbiji Sedamnaestog novembra 1996. srpski rezim doziveo je prvi veci politicki poraz _ na lokalnim izborima gradjani su svoj glas u vecini poverili opozicionoj koaliciji Zajedno. Usledila je izborna kradja od strane rezima i prekrajanje izbornih rezultata u korist vladajuce koalicije. To je izazvalo gradjanski protest koji je trajao tri meseca, a odmah za ovim i studentski protest u trajanju od cetiri meseca. Gradjanski protest okoncan je tek kada je, pod njegovim pritiskom iznutra i pritiskom medjunarodne zajednice spolja, Slobodan Milosevic bio prinudjen da putem tzv. ledz specialisa prizna izvorne rezultate izbora. Medjutim, nagomilana energija demokratske Srbije bila je kratkog daha: za relativno kratko vreme lideri najvecih stranaka uspeli su da dovedu u pitanje rezultate lokalnih izbora i samog protesta. Koalicija Zajedno se na vrhu razjedinila, a sudbina lokalne opozicione vlasti u »slobodnim« gradovima nije izvesna.

Obelezavanje jubileja gradjanskog protesta vise je nego skromno. U Nisu je odrzana sednica Saveta Saveza slobodnih gradova, a nezadovoljni gradjani su organizovali miting »'Zajedno' pred narodom«. Gradski odbor Demokratske stranke u Beogradu izveo je akciju »17. novembar _ Dan demokratije« u kojoj je na vise gradskih punktova gradjanima delio propagandni materijal u kojem se naglasava da gradjani nisu glasali za haos koji danas, godinu dana posle izbora, vlada Beogradom. Ucestali napadi na srpske skole Na zgradu osnovne skole u Orioliku, u Istocnoj Slavoniji, bacena je bomba. Niko nije povredjen ali je materijalna steta velika. Ovo je u poslednjih nekoliko dana drugi napad na osnovne skole u Istocnoj Slavoniji. Dan ranije na zgradu Cetvrte osnovne skole u Vukovaru bacene su dve bombe. Pretpostavlja se da su bombaski napadi odgovor na bojkot nastave ucenika srpske nacionalnosti u znak protesta sto udzbenici nisu napisani cirilicom i sto se u udzbenicima istorije nalaze i lekcije o nedavnom Srpsko-hrvatskom ratu. Roditelji su, inace, nagovorili svoju decu da prekinu bojkot, ali su najavili njegovo nastavljanje ukoliko se ne realizuje dogovor postignut u Zagrebu na sastanku sa Ministarstvom prosvete i UNTAES-om.

Sreda, 19. novembar

Nemacko-francuska inicijativa za Kosovo Klaus Kinkel i Iber Vedrin, sefovi diplomatija Nemacke i Francuske, uputili su pismo predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu, u kojem navode ocekivanja svojih zemalja od Beograda u pogledu resavanja problema Kosova i sprovodjenja Gonzalesovih preporuka. Kontakt grupa je zabrinuta stanjem na Kosovu, naglasavaju dvojica ministara. Demonstracije i terorizam na Kosovu naveli su Evropsku uniju da se problemom Kosova intenzivnije pozabavi, kako bi pomogla vladi SRJ i albanskim predstavnicima da kroz dijalog dodju do optimalnog resenja. Ni nezavisnost Kosova ni status ljuo ne vode cilju. Otvaranje predstavnistva EU u Pristini pomoglo bi obnavljanju diplomatskih odnosa izmedju EU i SRJ, izlasku SRJ iz izolacije i njenom povratku u medjunarodnu zajednicu.

Petak, 21. novembar

Nedelja, 23. novembar

Izbori u Republici Srpskoj Vanredni parlamentarni izbori za 83 poslanika Skupstine Republike Srpske odrzani su 22_23. novembra. Za izbore se prijavilo 28 politickih partija, tri koalicije i 18 nezavisnih kandidata. Devet stranaka i jedna koalicija imaju sediste u Federaciji BiH. Izbori su organizovani prema pravilima OEBS-a i cela RS je jedna izborna jedinica. Glasovi ce se prikupljati do 5. decembra, a rezultati ce biti saopsteni tek 10. decembra. Prema nezvanicnom saopstenju Republicke izborne komisije, glasalo je oko 60% od ukupno 1 100 000 glasaca.

Utorak, 25. novembar

Skupstina Crne Gore usvojila zakljucke Posle dvanaest dana rasprave o politickim prilikama u Crnoj Gori, nastalim posle odrzanih predsednickih izbora (19. oktobra), a koju je inicirala DPS Momira Bulatovica, Crnogorska skupstina usvojila je zakljucke i Rezoluciju, koju je ponudila poslanicka grupa DPS Milice Pejanovic-Djurisic. Premda poslanicka grupa DPS Momira Bulatovica nije podrzala usvojene zakljucke, Bulatovic je najavio da ce njegova partija ucestvovati u njihovoj realizaciji, ali je istakao da nikada nece priznati rezultate izbora za predsednika Republike i da ce nastaviti politicke proteste. Zakljucci obavezuju Skupstinu da usvoji paket izbornih zakona i da organizuje prevremene parlamentarne i lokalne izbore od sredine aprila do kraja maja iduce godine, cemu bi prethodilo formiranje visestranacke prelazne vlade, ukoliko za to bude interesa i saglasnosti.

Petak, 28. novembar

Oruzani incidenti na Kosovu Dok se sudjenje devetnaestorici Albanaca u Pristini privodi kraju, a jugoslovenskim drzavljanima muslimanske nacionalnosti, azilantima iz Evrope, osporava pravo na slobodan povratak u zemlju, oruzani incidenti na Kosovu poprimaju sve sire, tragicnije i opasnije razmere. U sredu 26. novembra, policija je blokirala selo Vojnik u opstini Srbica. U pucnjavi koja je trajala celog dana ranjena su tri Albanca i dva policajca, kao i jedanaestogodisnji decak albanske narodnosti. Istoga dana, oko ponoci, u selu Reznice kod Decana, prilikom napada na stanicu policije poginuli su policajac Dragic Davidovic i jedan od napadaca _ Ismet Djocaj. U petak je iz zasede ubijen Dalip Dugoli, od pocetka godine deseti Albanac iza cijeg ubistva stoje politicki motivi. Na sahrani Halita Gecija, koji je podlegao posledicama ranjavanja prilikom sukoba u Vojniku, prisustvovalo je oko 20 000 Albanaca. Sahrana je pretvorena u politicki skup, a za govornicom su se pojavili i naoruzani pripadnici Oslobodilacke armije Kosova. Srbi i Crnogorci iz Decana traze od Beograda pouzdaniju zastitu i veca ovlascenja organa gonjenja. Vasington najavljuje podrsku nemacko-francuskoj inicijativi za resavanje problema na Kosovu, a predsednicki kandidati u Srbiji, Milutinovic i Seselj, odbijaju svaku mogucnost stranog mesanja u unutrasnje stvari SRJ.

Ljubisa Vujosevic