Karneval i grad

Vreme u kojem zivimo i dane koji teku ispunjavaju grc, apatija i zebnja; ali, prisutni su i energija i nestrpljenje. Tako, ima gradjana sa namrstenim izrazom lica i gradjana koji uprkos svemu ne zaboravljaju da se smeju, da traze i nalaze nacine za radost i igru u smutnom vremenu. Ovakve potrebe ne iskljucuju sumornu stvarnost nasih dana - naprotiv, ljudi kroz pesmu i igru mogu ispoljavati ozbiljnu svest o tragicnosti. Zivot postaje predstava u kojoj se smenjuju tragika i groteska pracene ironijom i humorom. U dobroj meri zamire prava komunikacija - medjuljudska i unutrasnja, postaje stura i neautenticna. Preovladava bioloski nagon za prezivljavanjem pracen dusevnom potrebom za razumevanjem od strane drugog. Postoje dileme, nada i neizvesnost. Odrzavanje karnevala u takvoj tragicno-grotesknoj situaciji i stvarnosti ima svoj razlog i znacaj. Prvo, da se na takav nacin razoblici postojeci red (nered); drugo, kao mogucnost da se obnovi i ispolji svezina i nadahnuce koji su utrnuli u atmosferi sivila.

Karnevalski oblik okupljanja i komunikacije izraz je optimizma i humora ali i cinicnog dozivljavanja stvarnosti. Potreba za »veselom akcijom« u nasim uslovima nije iskljucivo bezbrizna i leprsava, ona sjedinjava gradjansku svest sa pravim sadrzajima. Karnevalski cin na otvorenom prostoru otreznjuje i ispunjava. Karnevalizacija Beograda i drugih gradova istovremeno je stapanje rituala urbanih sredina sa provokativnim upucivanjem na okolnosti iz svakodnevnog zivota. U tome je osnovni efekat tih dogadjanja.

Prociscavanjem kroz humor i ironiju izostrava se distanca prema okruzenju a umece radovanja cini nas, istovremeno, otpornijim.

Svetozar Muzijevic