Momo, Milo - beogradski mediji

Jedini preostali novinar-profesionalac u ovoj zemlji je Koraks. Jedino se u njegovim karikaturama proteklih mesec dana lepo moglo videti audiatur et altera pars u crnogorskoj trci za predsednika. Inace, ako je nekog stvarno zanimalo sta se zbivalo u juznoj republici ove zemlje morao se masiti za vise novina, gledati bar dve televizije, juriti kroz etar od vesti do vesti.

Odnosno, za konzumiranje proizvoda sredstava informisanja u ovoj zemlji uskoro ce se morati polagati nesto kao vozacki ispit. Da gradjanin, dakle, nauci kako da selektira nekoliko medija, pa onda savlada slozenu tehniku ukrstanja tako pribavljenih informacija i - formulise tacan zakljucak.

Ovo sa Milom i Momirom vec je prevazislo i pokvarenu mastu. Nasi mediji, kao da vise nema ni casnog izuzetka, zauzeli su jednu ili drugu busiju koje se ponekad cine dubljim i od onih u koje su zalegli akteri price. Ovako se za kandidate ne zauzimaju ni partijska glasila.

A nije ovo vise 1990. kad se moglo, naravno naivno, verovati da u politici postoje djavoli i andjeli i da ce andjeli za sva vremena ostati beli i sa krilima nevinosti, a da ce, kao sto to prilici vecnoj predstavi o »novom vremenu« djavole odneti djavo. Nagledali smo se za ovo vreme i opozicija i koalicija, i uspona i padova, i obecanja i neobuzdanih lazi, i sloge i svadje, i drugova i gospode, i brace i sestara; valjda smo mogli doci do zakljucka, globalnog je l', da dobro za narod moze dolaziti samo iz dobre podele vlasti, nikako od furioznih pobeda »jednom za sva vremena« i od uzvisenih vitezova samozvanaca sa gramatama o vecnom postenju i odanosti za narodnu stvar. Iskusni smo sad vec ljudi, da parafraziramo Mila i Momira (»ozbiljni smo ljudi«). Iskusni smo, i takve greske sve se manje prastaju, odnosno vidi ih publika, sto bi se reklo, iz aviona.

A ne moze biti da te uredjivacke timove i novinarske eskadrile placaju oni za koje rade. Verovatno bi se sve to moglo gledati sa vise razumevanja da je tako. Ovako, kao da je jedino jasno da smo svi sve vise »na rubu pameti«.

U vecoj su nevolji posle ove operacije oni mediji koji su nazivani a i sami za sebe drze da su nezavisni. Nema sumnje da bi se u ponekom komentaru medij morao odrediti prema akciji jednog i drugog kandidata i zaloziti za reforme ovog stanja u kojem zivimo.

Slobodan Reljic