Broj 175

Dogadjanja

Cetvrtak, 16. oktobar

»Pristrasnost« Haskog tribunala Sezdeset srpskih intelektualaca, medju kojima i 14 clanova SANU i patrijarh Pavle, zatrazili su povlacenje optuznice Haskog tribunala protiv Radovana Karadzica. U javnoj deklaraciji ova grupa intelektualaca optuzila je Haski tribunal za pristrasnost i isti okvalifikovala kao »instrument cija je osnovna funkcija proganjanje Srba«, a pritiske na Karadzica kao napade »uperene protiv citavog srpskog naroda«. Rat u bivsoj Jugoslaviji izazvali su Franjo Tudjman i Alija Izetbegovic, tvrdi se u deklaraciji. »Veze koje ujedinjuju Karadzica i njegov narod«, naglasavaju potpisnici, »njegova privrzenost odbrani Srba, dokazi su da je put koji je on odabrao najbolji«! Deklaracija je upucena Savetu bezbednosti UN, svim ambasadama UN u Zenevi i vodecim svetskim medijima.

Petak, 17. oktobar

Pozar u Jugoslovenskom dramskom U jutarnjim casovima vatrena stihija zadesila je zgradu Jugoslovenskog dramskog pozorista u Beogradu. Vatra je ozbiljno ostetila veliku scenu, salu i deo krova. Akcija vatrogasaca, kojima su pomagali zaposleni u Pozoristu, trajala je gotovo ceo dan. Spasena je umetnicka dokumentacija i najveci deo fundusa. Prema prvim procenama strucnjaka, uzrok ove nesrece mogle bi biti dotrajale elektricne instalacije. Vatra je preduhitrila dugo najavljivanu rekonstrukciju zdanja u kojem je, prema recima protivpozarne inspekcije, trebalo da bude zabranjen rad.

Subota, 18. oktobar

Opet jase Kju-Kluks Klan Dusana Jovanovica, trinaestogodisnjaka romske nacionalnosti iz Beograda, usmrtila je grupa »Skinhedsa« ispred zgrade u kojoj je stanovao, u Beogradskoj ulici 33. Decak je podlegao teskom batinanju, udarcima vojnickim cokulama i komadom razvaljenog metalnog oluka sa obliznje zgrade. Krhko telo decaka, usled lomljenja vrata i smrtonosnog ostecenja kicmene mozdine, nije izdrzalo svirepe udarce podivljale bande. Na vest o ubistvu prvi su, ostro osudjujuci ovo gnusno zlodelo, reagovali Helsinski odbor za ljudska prava, Demokratska stranka i JUL. U saopstenju Helsinskog odbora navodi se da je »trend radikalizacije drustva pracen sve vecim nasiljem, posebno prema nesrpskom stanovnistvu« i da je »poslednji cas da pruzimo otpor daljoj fasizaciji drustva«. U Srbiji, u godinama sveopste krize i haosa, »Skinhedsi« su se docepali plodnog tla za ostvarenje svojih »ideja«.

Nedelja, 19. oktobar

Guzva na birackim mestima U Crnoj Gori odrzan je drugi krug predsednickih izbora. Za naklonost biraca nadmetali su se aktuelni predsednik Momir Bulatovic i predsednik vlade Milo Djukanovic. Sva biracka mesta otvorena su u 7 sati ujutro, a mnoga su bila otvorena do duboko u noc zbog obaveze gradjana da se potpisuju, kako jedno lice ne bi glasalo vise puta. Odlukom Vrhovnog suda Crne Gore, pravo da glasa dobilo je 7805 gradjana koji nisu mogli glasati u prvom izbornom krugu. Odziv biraca, prema prvim izvestajima, bio je masovan i izbori ce ovog puta biti uspesni.

Utorak, 21. oktobar

Milo Djukanovic predsednik Novi predsednik Republike Crne Gore bice Milo Djukanovic, saopstila je Republicka izborna komisija. Na drugi krug predsednickih izbora, s vazecim glasom, izaslo je 344 002 biraca. Djukanovic je dobio 174 745, a Bulatovic 169 257 glasova. Vec u ponedeljak, kada se nezvanicno saznalo ko je pobednik, Djukanoviceve pristalice otpocele su pobednicko slavlje, koje su im u dobroj meri pomutile pristalice Momira Bulatovica, koje su istovremeno otpocele protestna okupljanja zbog »izborne kradje«. Bulatovic, sa svojim izbornim stabom, svojim krilom DPS-a i brojnim pristalicama, ne priznaju rezultate izbora, ulazu prigovore RIK-u, Ustavnom sudu Crne Gore i Republickoj skupstini, a uz to prizivaju ponovno »dogadjanje naroda« sve dok se ne prizna »izborna kradja« i ne poniste ovi i raspisu novi predsednicki i parlamentarni izbori.

Cetvrtak, 23. oktobar

Tuzi cuva policija Od saopstavanja prvih rezultata drugog kruga predsednickih izbora, sve su jace tenzije izmedju pristalica Momira Bulatovica i pripadnika etnickih manjina u Crnoj Gori, ciji su se gradjani na izborima uglavnom izjasnili za Mila Djukanovica kao novog predsednika Crne Gore. Bulatovicevci su najpre pokusali da ospore pobedu Djukanovica, tvrdnjama da su mu je doneli »neprijatelji srpstva«, muslimani, Albanci i katolici, a zatim i njega licno proglasili »Turcinom«, zahtevajuci na mitinzima sirom Crne Gore da im se »podeli oruzje« i izabere »srpski predsednik«. Kada im ni to nije bilo dovoljno, u organizovanim kolonama automobila, uputili su se u Tuzi, omanje mesto u blizini Podgorice, naseljeno albanskim i muslimanskim stanovnistvom, i tamo divljali, noseci nacionalisticka obelezja, pucajuci iz vatrenog oruzja i pevajuci cetnicke pesme, i sve to u kasnim nocnim satima. Na zahtev uznemirenih gradjana, policija je blokirala put Podgorica-Tuzi, koji obezbedjuje jedinica MUP-a Crne Gore kombinovanog redovnog, interventnog i specijalnog sastava.

Petak, 24. oktobar

Ubijen Zoran Todorovic Kundak Generalni sekretar Direkcije JUL-a i direktor »Beopetrola« ubijen je oko 8 casova ujutru ispred zgrade »Beopetrola« na Novom Beogradu. Na njega je pucao nepoznati mladic iz automatskog oruzja, u trenutku kada je Todorovic izlazio iz svog automobila. U pucnjavi je tesko ranjen Sinisa Milenkovic koji se slucajno zadesio na mestu ubistva, i koji je prebacen u Urgentni centar, na odeljenje hitnih intervencija i intenzivne nege. Odmah nakon ubistva policija je blokirala saobracajnice izmedju mesta ubistva i centra Beograda, ali bez rezultata. U poslednjih godinu dana ovo je treci zlocin u kojem je zrtva bio neko od bliskih saradnika predsednika Milosevica.

Subota, 25. oktobar

Odbijena zalba Momira Bulatovica Ustavni sud Republike Crne Gore jednoglasno je doneo odluku da odbije zalbu DPS, koju zastupa i predstavlja Momir Bulatovic, na resenje Republicke izborne komisije da, kao neblagovremen, odbije prigovor Bulatoviceve stranke na resenje Izborne komisije u Podgorici o obrazovanju birackih spiskova. O drugim navodima iz Bulatoviceve zalbe, Ustavni sud nije odlucivao jer za to nije bilo procesnih pretpostavki.

Ponedeljak, 27. oktobar

Odrzana »Beranska skupstina« U Beranama je, protestnim skupom pristalica Momira Bulatovica, nastavljena serija protestâ zbog »izborne kradje« u drugom krugu predsednickih izbora u Crnoj Gori. Govoreci na skupu, Momir Bulatovic je izjavio da je na izborima »ukradeno vise od 35 000 glasova« i da Crna Gora ne moze da zivi sa ukradenim izborima. Inace, na zahtev DPS Momira Bulatovica, predsednik Skupstine Crne Gore Svetozar Marovic zakazao je sednicu Skupstine za cetvrtak 30. oktobar, na Cetinju, na kojoj ce glavna tema biti protekli predsednicki izbori u toj republici.

Sreda, 29. oktobar

Protest albanskih studenata Demonstracije albanskih studenata nastavljene su novim okupljanjima u Pristini i drugim kosovskim gradovima u kojima se nalaze ogranci albanskog Univerziteta: u Peci, Prizrenu, Gnjilanu, Urosevcu i Podujevu. Organizatori protesta, prema recima Bujara Dugolija, predsednika Unije albanskih studenata, nastavice organizovanje demonstracija sve dok se ne bude ispunio njihov osnovni zahtev: oslobadjanje nastavnog prostora na Univerzitetu u Pristini, okupiranog od strane rezima 1991. godine. U naselju Velanija, gde se nalazi sediste albanskog Univerziteta, okupilo se oko 15 000 studenata, profesora i gradjana Pristine. Cela manifestacija protekla je bez incidenata, ali je, kako se saznaje, u drugim mestima, pre svega u Peci, bilo hapsenja.

Odbijene sve zalbe Momira Bulatovica Ustavni sud Crne Gore jednoglasno je, nakon javne rasprave, odbio sve zalbe DPS-a, ciji je zastupnik Momir Bulatovic, na resenja Republicke izborne komisije kojima su odbijeni prigovori te partije na predsednicke izbore u pojedinim opstinama. Dve zalbe odbijene su kao neosnovane, a tri kao neblagovremeno podnesene.

Cetvrtak, 30. oktobar

Prva sednica vlade u senci U Gradskom odboru Demokratske stranke odrzana je prva sednica Vlade za Beograd, odnosno gradske vlade u senci. Predsedavao je Ljubomir Andjelkovic, predsednik vlade, a prva tacka o kojoj se raspravljalo bio je kolaps grejnog sistema u Beogradu. Bilo je reci i o uvodjenju cenzure u Studiju B i ugrozenosti objekata ustanova kulture.

Ljubisa Vujosevic

Posaljite nam vas komentar