Zrtva figure u cajtnotu

Dragoljub Popovic (profesor Pravnog fakulteta): Neki od najnovijih poteza Slobodana Milosevica lice na poteze sahiste kojem preti pad zastavice. Njegova partija se - kako izgleda - priblizava zavrsnici, ali je na tabli jos mnogo figura. Zbog toga je on prinudjen da groznicavo kombinuje i vuce poteze na koje njegovi protivnici i posmatraci nisu navikli. Medju ovakve svakako dolazi iznenadno raspisivanje predsednickih izbora u Srbiji i njihovo zakazivanje za 7. decembar ove godine. Iako je ukaz o tome potpisao Dragan Tomic, ne moze biti nikakve sumnje da je odluku o ovom slucaju doneo Milosevic. Kad je o raspisivanju predsednickih izbora rec, mora se imati u vidu cinjenica da je do toga doslo iznenada i to upravo u trenutku kada je postalo jasno da je pobednik izbora u Crnoj Gori, po Milosevica nepovoljni, Milo Djukanovic.

Prirodno, raspisujuci izbore trenutni zakupac Belog dvora morao je imati pred ocima sadasnje stanje duhova u Srbiji. Seselj je pobedio socijalistickog kandidata u neuspelom drugom krugu upravo obavljenih predsednickih izbora i ozbiljno zapretio da svoj uspeh ponovi, bez obzira na moguceg protivnika. Zato ostaje utisak da je Milosevic, raspisujuci izbore, racunao s takvim razvojem dogadjaja. Da li je mozda zakljucio kako bi Seselj mogao biti protivteza Djukanovicu u Vrhovnom savetu odbrane i, inace, na saveznom nivou vlasti?

Verovatnost potvrdnog odgovora na upravo postavljeno pitanje povecava izbor predsednickog kandidata socijalista za najavljene izbore 7. decembra. Milan Milutinovic, po svoj prilici, ni samim clanovima svoje stranke ne deluje kao politicar koji bi mogao igrati vaznu ulogu u predsednickoj trci. S druge strane, sami su socijalisti objavili da je izbor kandidata bio licno Milosevicev. Milutinovicevo kandidovanje se, dakle, ukazuje kao svesna zrtva figure u zavrsnici.

Ako iz dosad recenog zakljucujemo kako je Milosevic resio da pomocu Seselja drzi Djukanovica u ravnotezi, onda ce on, po svemu sudeci, morati da doda jos jedan cinilac ovom osetljivom mehanizmu u komplikovanoj poziciji. Bice, naime, motivisan da Seselja u Srbiji drzi u ravnotezi pomocu Draskovica. To se moze postici obrazovanjem koalicione vlade SPS-SPO na republickom, a mozebiti i na saveznom nivou.

Izgledalo bi da ovakvom komplikovanom, ali izvodljivom kombinacijom, uz zrtvu figure u zavrsnici, Milosevic isplivava na suvo, ali takav utisak moze biti varljiv.

Dve ravnotezne pozicije, kakve su napred opisane, mogle bi se odrzavati, ali raspored figura poznaje nove i velike opasnosti za Milosevica. Najvecu od ovih predstavljace Seselj. Iako Milosevic smatra da ga efikasno kontrolise, jednom ustolicen na drzavnu funkciju, Seselj bi se mogao otrgnuti. Njegov neskriveni i neobuzdani nacionalizam udaljavao ga je dosad od spoljnih cinilaca. Ovi ce, medjutim, biti prinudjeni da sa Seseljem saobracaju kad se on bude nasao na drzavnoj funkciji. Uopste nije nezamislivo da se buduci predsednik Srbije u tom saobracanju pokaze konstruktivnim. Seselj bi zato - ma koliko to neverovatno zvucalo - mogao postati srbijanska Biljana Plavsic. U trenutku tog neobicnog preobrazaja Milosevicu bi, izvesno, pala zastavica. Njegova bi partija tad bila zavrsena.