Revansisticki nacionalizam

Zoran M. Markovic (sociolog, urednik u dnevnom listu Demokratija): Protekli, odnosno tekuci izborni ciklus obelezio je uticaj jednog dubljeg socijalno-politickog uzroka birackog opredeljenja. U ovoj, postdejtonskoj fazi jugoslovenskog drustva doslo je do komesanja u izbornom telu i vecih promena birackih preferencija. U igri je ponovo jedan specifican oblik nacionalizma - revansizam. Kraj osamdesetih se moze oznaciti kao doba uspona srpske nacionalne ideje olicene u sloganu »svi Srbi u jednoj drzavi«. To je ideja koja je mobilizovala vecinu stanovnika Srbije. Ovaj nacionalizam je sledeci svoje unutrasnje potencijale sasvim prirodno vremenom evoluirao u novi oblik - ratni nacionalizam, nacionalizam »heroja« i »oslobodilaca«. Padom Knina i Dejtonskim sporazumom doslo je do sloma ove ideje i prelaska na deklarativnu ideologiju tzv. mira i slobode. Tada je u birackom telu Srbije nastupila svojevrsna praznina i apatija. Istrazivaci javnog mnenja su se mogli suociti sa potpunim odsustvom jasnih stavova kod ispitanika. Vise od polovine ispitanika je redovno bilo neopredeljeno i to gotovo po svakom politickom pitanju.

Proslogodisnji gradjanski protest je pokazao da u narodu postoji zelja i potencijal za promenama. Medjutim, razvoj politicke situacije, koji je rezultirao raspadom koalicije Zajedno, otvorio je put za razvoj drugih politickih opcija. U takvoj situaciji pocela se stvarati nova vrsta nacionalizma - revansisticki nacionalizam. Ovaj revansizam, ciji je politicki nosilac Vojislav Seselj, je usmeren ne samo protiv drugih nacija, vec protiv svih onih koji bi mogli biti oznaceni kao krivci. Njegova univerzalnost i sveobuhvatnost je fascinantna. Nacionalisticki revansizam obuhvata sirok spektar subjekata - od medjunarodne zajednice, preko nesrpskih nacija, ratnih profitera i bogatasa, do marginalnih grupa. Ovaj revansizam »malog coveka« pokriva i prevazilazi ekonomsko-socijalne faktore nezadovoljstva i jedino se njegovim postojanjem moze objasniti izborni uspeh Seselja. Nije Seselj dobio Zemun zbog svog programa reformi, nije pobedio kandidata levice zato sto je dao ekonomsku nadu biracima, naprotiv, nije on nista obecavao, osim mozda malo egalitarizma i puno cvrste ruke, ruke »osvetnika«.

Ljudi koji su ove godine glasali za Seselja nisu isti oni koji su i pre tri-cetiri godine glasali za njega. Sada su njegovi biraci mladi i stanovnici gradova, narocito predgradja i gradova srednje velicine (od 5000 do 10 000 stanovnika). Takodje je sasvim drugaciji psiholoski profil njegovih biraca. Nekada mu je rejting padao kada bi nacinio neki primitivan gest, danas mu zbog toga popularnost raste. On ne moze da osvoji vlast jer nema vecinu birackog tela, ali je jedini koji ima stabilnu i na cvrstim osnovama trecinu biraca koji izlaze na izbore. Nedovoljno za samostalno vladanje, ali dovoljno za trgovinu i u buducnosti za mars na institucije.