Osveta birackog tela

Jasna Sakota-Mimica (docent Filozofskog fakulteta): Obicno se govori o nedemokratskim izbornim uslovima kao dovoljnom ratiu da se na izbore ne izlazi. Ali, na osnovu ovde iznetih analiza, cini se da bi bilo mudro kad bismo razmisljali i o psiholoskim razlozima za bojkot.

Biracko telo svojim dosadasnjim glasanjem pokazuje da je, za razliku od nekih stranaka, sasvim svesno da ne zivi u visepartijskom sistemu, vec u sistemu koji konstituise samo jedna stranka - ona koja je jedino dobro organizovana i u cijim su rukama sve institucije bitne za funkcionisanje drzave. I buduci da narod ove zemlje nije imao prilike da se svojim glasom opredeljuje za one koji mu se cine boljim politickim subjektom, stavise, s obzirom da nasi ljudi nikad nisu imali iskustvo izborne promene vlasti, sasvim je prirodno sto se oni spontano, dakle, pasivno opredeljuju za one za koje je najsigurnije da ce na izborima pobediti. A psiholoski gledano, u nedemokratskoj zemlji apriorni pobednik je ona partija koja vec ima vlast. Zato su demokratski orijentisane stranke unapred gubitnici i kao takve nemaju nikakvog razloga da na izbore izlaze, osim ako im nije u interesu da sa nekoliko dobijenih poslanickih mesta idu naruku nameri soc-julovske partije da stvori iluziju kako je zemlja kojom upravlja visepartijska i demokratska. Uverena sam da se organizacija koja vlada Srbijom ne moze smeniti nikakvim spoljasnjim politickim ciniocem - bilo da se radi o takozvanom stranom faktoru, bilo da su u pitanju domace politicke snage. Kako protekle godine pokazuju, ta organizacija jedino samu sebe moze da izjeda i rusi, a to najbolje cini onda kada je sasvim usamljena na politickoj sceni.

Upravo zavrseni izbori pokazuju da je kod naseg naroda vrlo znacajna jos jedna psiholoska cinjenica - razocaranje i njemu svojstvena osveta. Koliko mogu da primetim, razocarano pucanstvo radije bira »izbornu osvetu« nego bojkot, radije glasa za politickog oponenta stranke koja ga je izneverila, nego sto se odlucuje da ne glasa ni za koga. Zato i ne mislim da su ovi izbori pokazali kako narod hoce pre svega promenu, pa makar ona dovela i do goreg stanja nego sto je prethodno, vec da je na stvari osvetoljubivost, nastojanje da se politicki protivnik omrazene stranke iskoristi kao sredstvo odmazde. Naravno, izbor iz osvete nije autentican, pa se osvetoljubivi deo birackog tela ne moze smatrati stabilnim, vec, naprotiv, krajnje nesigurnim i spremnim da svakodnevno menja svog izabranika. Partije koje racunaju na osvetoljubivost, a to je pre svega Radikalna stranka, svoj posao rade diletantski ako nemaju u vidu da je izborni rezultat samo trenutan i da ce naredni izbori pre ici na njihovu stetu nego njima u prilog. Dovoljno je da se pojavi neki novi »osvetnik«.

Fenomen odmazde bitan je razlog sto bojkot u Srbiji nikad ne moze biti narocito uspesan, posebno medju primitivnijim delom naseg stanovnistva. To, dakako, ne znaci da se bojkota treba lisavati kao rdjavog politickog sredstva. Jer, bojkot ne samo da delegitimise postojecu vlast, vec, umesto iscrpljujuceg i jalovog sedenja u skupstinskim klupama, daje demokratskoj opoziciji izvesni time out koji bi se dao iskoristiti za postepeno reorganizovanje njenih stranaka, pogotovo za liderske promene koje bi ostvarili sami celnici demokratskih partija. Cinjenica da se nijedan vodja opozicionih stranaka ne moze nametnuti kao zajednicki imenitelj demokratskih promena u Srbiji svedoci o tome da je vreme da postojeci lideri svoje znanje i umece pocnu da koriste kao savetodavci, kao ljudi u senci, a da za celnike pripreme neka nova lica koja nisu javno potrosena, koja imaju dovoljno lojalnosti spram svoje stranke i sadasnjeg lidera, ali koja istovremeno ne prezaju od ozbiljnih dogovora sa drugim demokratski orijentisanim partijama.

Najzad, ne mogu da makar nesto ne kazem o cinjenici da neke stranke koje su podrzale apstinenciju izbora sada razmisljaju o kandidatu za predstojece predsednicke izbore. Treba imati u vidu da, za razliku od parlamentarnih, predsednicki izbori predstavljaju ili ceo dobitak ili ceo gubitak. Zasto bi se, onda, neka demokratska stranka kompromitovala isticanjem svog kandidata, kad joj mora biti sasvim jasno da njen kandidat izbore zasigurno gubi? Smesna je prica o tome kako bi ovakvo zrtvovanje oslabilo Seseljevu poziciju. Moglo bi samo da je pojaca, buduci da razjedinjena opozicija kod biraca izaziva veci odijum od svake druge, makar i samo prividno stabilne stranke. Ako li se, pak, trazenjem predsednickog kandidata zeli pripremiti buduce jedinstvo demokratske opozicije, kontraproduktivno je takvog coveka izlagati gubitnistvu. Osim toga, nije g. Milosevic jedini kome odgovara da decembarski izbori budu bojkotovani (sto je posve ocigledno pokazao nominacijom kod nas i u svetu obrukanog kandidata). Upraznjeno predsednicko mesto na koje g. Milosevic racuna daleko vise odgovara demokratskoj opoziciji. Naravno, pod uslovom da ta opozicija ume pametno da koristi vreme, pametnije nego sto to cini bivsi predsednik Srbije.