Okrece li se curak

I tako, dok radio svira, sarene se elektronske slicice, suskaju taze i mirisljave novine, sprema se jos jedna izborna trka

Na nasem medijskom nebu postoji i specificna juznjacka prica, ne zbog onog uvrezenog i vec pomalo banalnog - sto juznije to tuznije, vec zbog toga sto je ovaj deo Srbije, neocekivano, okrenuo curak pa je postao radikalniji i vise nego sto treba, a njegovu metropolu Nis danas krasi vise TV-kuca nego bilo koji grad u Republici. Nekadasnje vlasti su ovaj grad, koji je nekada slovio kao grad elektronike, »lukavom domisljatoscu« pretvorile u grad televizije.

Tako je nisko TV-nebo postalo kompletna slika pokusnog zaludjivanja gledalaca sve do proslogodisnjih, gradjanskih protesta, kad su dotadasnji vlastodrsci, po prvi put, postali svesni cinjenice da i sami podlezu prirodnom zakonu nastanka i nestanka i s uzasom primetili kako im se pokusni TV-kunici preobracaju u opake »politicke pse«. Prva je to ucinila TV Nais, koja je, preko noci, od sinonima novokomponovane banalnosti, sa sarkasticnim podnazivom »kanal kulture« prerasla u hrabrog izvestioca sveta o onome sta se ovde dogadjalo. Na taj nacin je ova TV-kuca sebi obezbedila trajno mesto u istoriji grada kao prvi nezavisni, elektronski medij. Istini za volju, ovakav imidz je donekle pokvaren, jer su je hronicna besparica i stalna osvajacka atakovanja radikala dovela tako blizu ovoj politickoj opciji, da ce tek dolazeca i izborna jesen pokazati da li su to bile samo trenutne slabosti, ili je to trajnije politicko opredeljenje ove TV-kuce.

Za razliku od Televizije Nais, ovde postoje i one TV-kuce koje nisu promenile svoju prvobitnu programsku koncepciju, pa tako TV Bubamara jos uvek, uglavnom, prikazuje blatnjave momke, koji bauljaju za loptom po seoskim urvinama, a umivena i ideoloski kristalno cista TV Banker jos uvek, uglavnom, nelegalno pozajmljuje TV-programe inostranih TV-kuca. Njima se pridruzuje i novootvorena Televizija Belle Amie, nesto ambicioznija, ali podjednako politicki nedefinisana, koja svojom usitnjenom i raznorodnom programskom shemom, pokusava da kopira BK televiziju. Svakako da je na ljudima iz ove TV-kuce da tek pokazu sta znaju i kuda smeraju, jer ce u suprotnom ova televizija i pored znacajnih sredstava ulozenih u nju ostati samo bledi epigon onoga ovde vec vidjenog.

Takvim zamkama, za sada, »uspesno« izmice Art vizija, vlasnistvo nadasve uspesnog lokalnog frizera za zene, koji je odlucio da ne petlja samo po ljudskim glavama vec malo i u njima. TV-program se uglavnom sastoji od serija tipa »Kasandra«, u poslednje vreme malo boljih filmova, nerafinirano upakovanih vesti iz kulture i zasmejavajucih modnih revija.

Televizije koje pokusavaju da nacine ozbiljnije medijske prodore su TV-5 i Niska televizija, donedavno Gradska televizija. Iako se TV-5 ni do sada nije oslobodila mnogobrojnih programa koji su kopije kopija, niti onih koji su na nivou prizemnog kica, njenu programsku shemu cini i obilje zanimljivih emisija. Ali kako je sve to pakovano po poznatom receptu: malo pirinca, malo mesa, auditorijumu se kao meni stalno nude »sarmice«, odnosno prosek, sto moze da bude jako dosadno. Taj prosek jos vise uprosecuju vidno izrazene komercijalne tendencije i urednici, koji u napadima prisnosti s gledalistem zaboravljaju da srpski jezik ima i akcente. Kako je ova kuca resila da pokrije sve medijske alternative, nedavno je, uz svoj radio, uprilicila i novi dnevni list Puls. Iako je gradu bio vise nego neophodan jos jedan dnevni list, ako ni zbog cega a ono zbog konkurencije Narodnim novinama, osim primamljivog oblicja i golicavih tema, ovaj list jos uvek nije odmakao dalje od senzacionalizma koji, istini za volju, prodaje novine, ali ih ne cini objektivnom i ozbiljnom stampom.

Niska televizija je kao malo koja medijska kuca u gradu, s dolaskom novih vlasti, dozivela celokupnu transformaciju programa. Isprva su rukovodstvo kuce cinili ljudi iz koalicije Zajedno, da bi ubrzo svoja mesta prepustili vanpartijskim kadrovima, koji su trebali da organizuju nezavisnu televiziju. Kako novi ljudi nisu bili niti strucno, niti iskustveno pripremljeni za ovaj zaista veliki zalogaj, sapleli su se o nesto sto su spravili po sopstvenom guberu. Intelektualci su prionuli na rad pa su gledaoci ubrzo, izmedju ozbiljnih politickih tema, bili suoceni s jos ozbiljnijim filmovima i to cesto ruskim (?!) i s ozbiljnim protagonistima ozbiljne muzike. Nenaviknuto na ovakvu dozu ozbiljnosti i televizijske hermeticnosti, a uzrujano naglom i »nicim izazvanom« edukacijom, gledaliste je pocelo da negoduje. To negodovanje je bas dobro doslo SPO-u, kojem je, bas tada, trebala jedna koliko-toliko jaka TV-kuca za poslove predizborne kampanje. Sve se zavrsilo tako sto su celni ljudi kuce, malo svojom voljom, a malo vise pod okolnim pritiscima, otisli, a na njihovo mesto dosli su novi, profesionalni kadrovi koji su osvezili TV-program, nacinivsi ga u pogledu partijskog jednoumlja neodoljivo slicnim RTS-u. Niska televizija i Narodne novine objedinili su se u javno preduzece INFO-Nis, a Narodne novine dozivele su dve smene rukovodecih ljudi. Kako su ove novine prvobitno predstavljale dnevno-lokalni bilten SK, a potom i SPS-a i kako i sad u njima radi veliki broj onih koji su, zbog partijskih zasluga, dobijali stanove, s vise soba no sto imaju zavrsenih razreda skola, ovakav rasplet je moguce tumaciti jedino kao posledicu azurnosti gradskih vlasti i vitalnosti mladih i demokraticnih kadrova.

I tako, dok radio svira, sarene se elektronske slicice, suskaju taze i mirisljave novine, sprema se jos jedna izborna trka.

Zoran Jovanovic