Putopis

Pirateria i ginekokratia
(primer simbioze i kohabitacije)

Geografski izmedju Krita i Rodosa, istorijski izmedju Ahajaca i Hetita, Jonaca i Doraca, antigonidskih kraljeva i lagidskih faraona, Vizantije i Saracena, Mlecica i Jovanovaca do Lepantske bitke, a Mlecica i Osmanlija do Morejskog rata, i naposletku Italije i Turske od 1911, Karpatos, koji se tek 1947. prikljucio zemlji matici, imao je subinu one slamke medju vihorima o kojoj govori Pesnik. Ali slamka zahvacena vihorom veliku dobija snagu i moze se duboko zabiti u mediteranski bor - upravo tako je i Karpatos, po tojnbijevskom principu »odgovor na izazov«, razvio svoje metode samoodbrane i to veoma delotvorne.

Nije slucajno mudri Hajredin Barbarosa, kapetan basa Otomanske carevine (inace Grk sa Hiosa koji je stolovao u Alziru, glavnoj trznici robova za Afriku) glavno piratsko »gnezdo« za Lepant imao na Karpatosu (i istocnom Kritu). A karpatoske pirate je veoma tesko bilo scepati na moru (obicno su oni bili ti koji bi scepali druge) a skoro nemoguce na kopnu, posto su im luke bile u skrovitim uvalama i morskim spiljama a naselja po visokim ostrvskim planinama. Glavno im je naselje bilo skoro na samom vrhu Olimposa (sada Olimbos), a tu su vladale zene. Nije to bila neka raspusna ginekokratija tipa »noci Tribada« kako to obicno zamislja neki romanticni neoklasicar, vec ona limnoskog tipa opisana u »Argonautici«, stroga i surova: drhtali su, inace na moru svemocni, pirati pred svojim zenama a kako i ne bi posto su one bile jedini pravni vlasnici »zemlje i maslina«.

Najstarija je kci nasledjivala ne samo »zemlju i masline« vec i sve mladje sestre i snaje koje su joj bile ropski pokorne sluskinje do kraja zivota, a nju bi opet nasledjivala njena najstarija kci ili snaha, ako ne bi zenskog poroda imala. Ovakav tip ginekokratije je razumljiv kako zbog matrijarhalnih korena istocnog Egeja, tako i zbog ribarsko-piratskog nacina zivota muskaraca.

Zato su nosioci vlasti i moci snazne zene i neprikosnovene vladarke Olimpa (Olimba) i drugih planinskih mesta a muskarcima preostade more da strah u kosti uteruju trgovackim, a ponekad i ratnim ladjama, kao i ribama, vec u zavisnosti od okolnosti.

Eduard Deutsch