Dogadjanja

Ono sto se zbiva u nasoj Crkvi - uz ono oko nje - i dalje zbunjuje i najupucenije. Mitropolit dabro-bosanski g. Nikolaj pise Sinodu da nema »pristojan hram« i da ne moze da primi papu, »pa ce papa biti taj - javlja Politika Ekspres pocetkom aprila - koji ce primiti mitropolita«. To lici na salu, ali nije sala kao ni mnogo toga sto se dogadja u Crkvi i oko nje poslednjih meseci. Na saboru u Dalju vladike uveravaju narod da mu je Hrvatska jedina domovina i drzava, a koliko juce su govorili - i to preglasno - obrnuto. Navodno pak pismo princa Aleksandra patrijarhu Pavlu, koje je mozda i lazno, podseca na zbilju nad kojom se dobro moraju mnogi zamisliti; i bez tog toboznjeg pisma znamo da u Srbiji »umesto razuma danas imamo veoma ozbiljan sindrom nacionalisticke bolesti i u Crkvi i u drustvu«; davno smo osudili »ratnog zlikovca« - kako ga toboznje pismo imenuje - a to je Karadzic, koga su mnoge vladike mirno smestale u nacionalni ikonostas i u koga se i danas zaklinju; znamo i bez mozda falsifikovanog pisma da u zemlji vladaju »ekstremisti, fundamentalisti svih boja i destruktivni nacionalisti«. Ako nije ovo rekao, i mozda i nije, princ bi, ako mu je ove zemlje zao, to i trebalo da kaze - i odavno je vreme da i on to kaze.

To treba da kaze svako ko nije ravnodusan prema sudbini zemlje koju su vlastodrsci doveli do ruba provalije.

To je potrebno i nasoj Crkvi kako bi se izbegle sumnje u njen stav u vezi sa sudbinom zemlje jer, blago receno, ona se u ovom ratu zbunila i nije nasla rec koja joj je zavestana od njenoga Tvorca; mnoge su vladike pomagale u ratnoj propagandi koja nas je i unesrecila. A sto se princa tice i tu se ima jos ponesto kazati - nije, naime, prvina da on daje neke slicne izjave, i dobro bi bilo da su cesce. Osim toga, on je u raskoraku - po mnogim izjavama sudeci - i sa nekim clanovima svoga Krunskoga saveta i dobro bi bilo da se to nastavi jer mnogi od njih su glasovite perjanice agresivnog nacionalizma. Bilo kako bilo, sve to sa pismom, ovakve »smetnje na vezama« izmedju trona i oltara ukazuju na ono o cemu se valja dobro zamisliti, i patrijarhu samom i arhijerejima.

Pismo je, naravno, demantovano kako se i ocekivalo; ono je delo ko zna kojih i kakvih »sluzbi« ali problemi ostaju. A jos je stari i lukavi diplomata Taljeran govorio cinicno kako se demantuju samo tacne vesti.

M. Dj.