Dogadjanja

Vlast u Srbiji pozurila je da jos istog dana odgovornost za ubistvo Radovana Stojicica Badze pripise obicnim kriminalcima, mada za takvu tezu nije imala nikakvo pokrice u zvanicnoj istrazi.

Kakva je to drzava kada prvog coveka javne bezbednosti mogu tek tako i nesmetano na javnom mestu da izresetaju raznorazni sverceri, lopovi i defraudanti? Da li to znaci da su oni organizovaniji i jaci i od same drzavne organizacije? Ili su i jedni i drugi u istoj simbiozi? Zar nas vlast do juce nije uveravala da smo mi vrlo bezbedna zemlja uprkos tome sto se tamo neki kriminalci na ulicama gradova povremeno oruzjem obracunaju medju sobom?

Predsednik Srbije Slobodan Milosevic u svojim retkim obracanjima javnosti ne propusta da kaze kako je borba protiv kriminala jedan od najvaznijih drzavnih zadataka. To je samouvereno ponovio vise puta na najzvanicnijim mestima. Hoce li sada Skupstina Srbije najzad da otvori debatu o tome sta je dosada ucinjeno u borbi protiv kriminala i sta je cija odgovornost u tome?

To bi bila i dobra prilika da se citava ova prica nacne i sa drugog kraja. U svetu visoke drzavne politike zivi se, a bogme cesto i umire, po pravilima koja ne vaze za obicne provalnike. Sto je drzavna politika mutnija i tajnovitija, utoliko su rizici za njene aktere veci. Ni za koga nije tajna da je ubijeni Stojicic, kao covek od licnog Milosevicevog poverenja, bio tesno upleten u najmracnije poslove oko rata u Bosni i Hrvatskoj i ko zna u koje jos. Da je srece i drugacijih prilika, jedan parlamentarni anketni odbor poceo bi da klupko odmotava i sa te strane.

Zaista, ko koga u ovoj zemlji drzi u saci, a ko koga za gusu?

D. I.