Zbivanja

Tokom gradjanskog protesta proteklih meseci cesto se ponavljalo geslo »Ni levo ni desno - ZAJEDNO« ili »Ni levo ni desno - PRAVO«. Mada gesla (parole, slogani i sl.) vise racunaju s emocijama nego razumom, pomenuta gesla prati izvesno obrazlozenje u cijem je sredistu argument da se prvenstveno moramo izbaviti iz velikih nevolja koje su nas snasle, pa cemo se potom ideoloski i politicki opredeljivati; trenutno je neophodno jedinstvo, kasnije se mozemo razlikovati.

Izvan matice gradjanskog protesta, medjutim, nije odlagano ideolosko i politicko deklarisanje. Naprotiv, s obe strane pljuste diskvalifikacije i napadi na gradjanski protest, i s vladajuce levice (SPS i JUL-a, pre svega), i desnice (od svih varijanti radikala, na primer). Odgovor protestanata je jednostavan: rec je o kradji glasova, sto se ne sme tolerisati, ponizenje se ne moze beskrajno trpeti. Protest je u tome bio odlucan i istrajan i delimicno uspesan. Kradja je uglavnom uklonjena, ali su kradljivci ostali nepoznati i nekaznjeni i, sto je najvaznije, sistem koji tolerise kradju, ne samo glasova, ostaje neizmenjen. A da bi bio izmenjen, nije dovoljno ponavljati opste ideje i nacela nego je neophodna i jasnija i odlucnija artikulacija razlicitih ideoloskih i politickih stanovista. Bez realisticne vizije demokratije nema ni uspesnijeg pokreta za njeno uspostavljanje; u svakoj viziji demokratije, pak, svoje mesto imaju i levica i desnica.

Umesto takve vizije i pokreta, javnom scenom dominira guzva oko centra i baskarenje raznih varijanti levice i desnice, bez cak i minimalnog truda da se jasnije definisu merila na osnovu kojih se poseze za ovakvom ili onakvom legitimacijom.

Najveca je zbrka na prostoru »rezervisanom« za levicu. Taj prostor uglavnom zauzima vladajuca partija (SPS). Ona je okosnica poslednje partijske drzave u Evropi; bastinik je doktrine da je vlast najvisa vrednost revolucije, u ime koje se brutalno obracunavala sa svim protivnicima, pa i levicarima za koje je najvisa vrednost sloboda - oni su sasvim zaboravljeni. Zaboravu su predati i predstavnici gradjanske a ne samo socijalisticke levice; recimo, Jovan Skerlic pre Prvog svetskog rata, te Djordje Tasic i Mihailo Ilic, uoci Drugog svetskog rata. Vrhunski cinizam je da se kao jos »levija« partija predstavlja Savez komunista-pokret za Jugoslaviju - kicma JUL-a, koji stoji iza razaranja Vukovara (rodnog mesta svoje partije), ratnih avantura i pljacke. I dok je nekadasnja slobodarska levica predata zaboravu, nema neke nove levice koja bi se u ime slobode, istine i pravde delatno suocila s kloniranim izdancima totalitarne »levice«. Kao da se iznova, kao nekada spram fasizma i nacizma - u ime antifasizma - previdjaju cak i zlocini toboznjih levicara.

Dusan Mojsin