Zbivanja

Neuspeh JUL-skog eksperimenta pokazao je da nastavak izgradnje na levoj, ili neokomunistickoj strani ne vodi nicemu

Osnovni predmet posmatranja u ovome tekstu predstavljaju parlamentarni izbori u Srbiji, do kojih po Ustavu mora doci u toku 1997. godine. Srpska politicka pozornica prepuna je nepoznanica, pa je zato vrlo tesko predvidjati, cak i o onome sto ce se dogoditi kroz svega nekoliko meseci. Uprkos tome, reklo bi se da jedna hipoteza moze biti prihvacena kao polazna u razmisljanju o predstojecim izborima. Ta hipoteza kaze da pitanje Kosova i Metohije do izbora nece biti reseno. Ako se u tom pogledu nesto i postigne, to svakako nece biti u meri koja bi mogla navesti one gradjane Srbije koji su albanske narodnosti da u masi zadju na biraliste. Stoga je nasa osnovna pretpostavka da albanski biraci ni ovoga puta nece glasati, odnosno da ce se odluciti za apstinenciju. Pokusajmo u kratkoj skici da razmotrimo polozaj ostalih.

Providna igra rezima

Takva igra je ipak bila preterano naivna. Zapad je nikad nije otvoreno kritikovao, ali je sasvim izvesno odbio da joj pruzi podrsku. Zbog toga se socijalisticki tabor u Srbiji nalazi pred velikim problemom, koji bi se slikovito mogao prikazati kao zidanje desnog kraka socijalisticke zgrade. Neuspeh julskog eksperimenta pokazao je da nastavak izgradnje na levoj, ili neokomunistickoj strani ne vodi nicemu. Ta politika ne moze doneti ploda zato sto su se vremena promenila. Nema vise hladnoga rata, ni bipolarne, globalne ravnoteze pri kojoj je Zapadu moglo biti korisno da ponegde, na drugoj strani, pomaze diktature, drzeci ih tako pod izvesnim nadzorom.

Dogradnja

Socijalisticki desni aneks se cak najavljuje kao stranka koja bi, kako izgleda, bila suprotstavljena samim socijalistima. Nesto slicno je vec vidjeno u Rumuniji. Srpska varijanta ovakvog scenarija naici ce, medjutim, na dva krupna problema. Prvi smo vec oznacili - to je pojavni i stvarni odnos socijalista i njihovoga desnog aneksa. Drugi problem u vezi je s prvim i odnosi se na licnosti koje ce u ovom projektu biti angazovane. Mnoge su u javnosti pomenute, ali koja ce od njih stvarno uci u igru to ce pored ostalog zavisiti i od resenja onog prvog problema - odnosa stabla i njegovog izdanka.

Kako god bilo, socijalisti razvitkom dogadjaja izgledaju prinudjeni da zidaju svoj desni krak. Ako bi se desilo da to ne ucine, njihovi izborni izgledi mogli bi da padnu vrlo nisko.

Levi mars Koalicije

Zbog toga je Koaliciji neophodno uravnotezenje prilaza evropskim politickim udruzenjima, putem jacanja veza sa Socijalistickom internacionalom. Kao temelj takvog procesa moralo bi se postaviti odresitije zalaganje za drustvenu pravdu u programu i nastupu Koalicije. Ono bi, ma kako to nekom mozda neobicno zvucalo, moralo biti jednako zalaganju za privatizaciju i trzisnu privredu. Na koji ce se nacin Koalicija prilagoditi ovakvom zahtevu drustvene sredine, to ostaje da se vidi. Zasad, nazalost, vodji Koalicije ne odaju utisak da su svesni neophodnosti neceg sto bi se moglo nazvati levim marsem njihove grupacije.

Slamke medji vihorove

Prvi izuzetak su srpski radikali. Oni predstavljaju srazmerno stabilnu formaciju desnice, koja ce na predstojecim izborima sacuvati ranije pozicije. Nije izvesno da li imaju snage da svoj polozaj donekle i poprave.

Drugi izuzetak je koalicija Vojvodina. Sva je prilika da ce taj stranacki savez ojacati, samo nije jasno u kolikoj meri. Savez bi se mogao i siriti, kako saradnjom s nekom od stranaka narodnih manjina, tako i saradnjom s nekim drugim strankama.

Uticaj predsednickih izbora

Dragoljub M. Popovic