Broj 162 | |
ZbivanjaSocijalisticki desni krak
Neuspeh JUL-skog eksperimenta pokazao je da nastavak izgradnje na levoj, ili neokomunistickoj strani ne vodi nicemuOsnovni predmet posmatranja u ovome tekstu predstavljaju parlamentarni izbori u Srbiji, do kojih po Ustavu mora doci u toku 1997. godine. Srpska politicka pozornica prepuna je nepoznanica, pa je zato vrlo tesko predvidjati, cak i o onome sto ce se dogoditi kroz svega nekoliko meseci. Uprkos tome, reklo bi se da jedna hipoteza moze biti prihvacena kao polazna u razmisljanju o predstojecim izborima. Ta hipoteza kaze da pitanje Kosova i Metohije do izbora nece biti reseno. Ako se u tom pogledu nesto i postigne, to svakako nece biti u meri koja bi mogla navesti one gradjane Srbije koji su albanske narodnosti da u masi zadju na biraliste. Stoga je nasa osnovna pretpostavka da albanski biraci ni ovoga puta nece glasati, odnosno da ce se odluciti za apstinenciju. Pokusajmo u kratkoj skici da razmotrimo polozaj ostalih.
Providna igra rezimaNajvazniji problem vladajuce, Socijalisticke partije Srbije sastoji se u laganom, ali postojanom opadanju popularnosti njenoga harizmaticnog vodje. Vodja, koji se svojevremeno od komunista preobratio u ekstremnog nacionalistu, pokusavao je da se vrati jednoj varijanti titoizma. Tome je trebalo da sluzi politicki eksperiment nazvan JUL. Veoma providnom igrom pokusavao se navesti Zapad da, kao nekad Tita, podrzi novog komunistickog diktatora u ovoga puta smanjenoj Jugoslaviji. JUL je, na recima, stvarao sliku jedne racionalne politike. Njegove parole trebalo je milo da odjeknu u zapadnom uhu. Za uzvrat ocekivala se spoljna podrska, amnestiranje od odgovornosti za raniju, po citav region pogubnu politiku i svakako produzenje jednog vida ublazenog starog poretka diktature i dirigovane privrede.Takva igra je ipak bila preterano naivna. Zapad je nikad nije otvoreno kritikovao, ali je sasvim izvesno odbio da joj pruzi podrsku. Zbog toga se socijalisticki tabor u Srbiji nalazi pred velikim problemom, koji bi se slikovito mogao prikazati kao zidanje desnog kraka socijalisticke zgrade. Neuspeh julskog eksperimenta pokazao je da nastavak izgradnje na levoj, ili neokomunistickoj strani ne vodi nicemu. Ta politika ne moze doneti ploda zato sto su se vremena promenila. Nema vise hladnoga rata, ni bipolarne, globalne ravnoteze pri kojoj je Zapadu moglo biti korisno da ponegde, na drugoj strani, pomaze diktature, drzeci ih tako pod izvesnim nadzorom.
DogradnjaZidanje desnog krila gradjevine za socijaliste nije lak posao. Zalazeci u taj prostor oni dospevaju na zemljiste demokratije, od koje su upravo hteli da pobegnu u svoj novi, po njihovoj zamisli, spolja podrzani, julski komunizam. Ipak, vec se javljaju ideje o stvaranju neke nove, navodno socijaldemokratske stranke, koja bi svakako predstavljala desni aneks socijalistickoga zdanja. Mi, zaista, ne znamo u kojoj meri se takve najave nalaze u vezi s vrhom Socijalisticke partije?Socijalisticki desni aneks se cak najavljuje kao stranka koja bi, kako izgleda, bila suprotstavljena samim socijalistima. Nesto slicno je vec vidjeno u Rumuniji. Srpska varijanta ovakvog scenarija naici ce, medjutim, na dva krupna problema. Prvi smo vec oznacili - to je pojavni i stvarni odnos socijalista i njihovoga desnog aneksa. Drugi problem u vezi je s prvim i odnosi se na licnosti koje ce u ovom projektu biti angazovane. Mnoge su u javnosti pomenute, ali koja ce od njih stvarno uci u igru to ce pored ostalog zavisiti i od resenja onog prvog problema - odnosa stabla i njegovog izdanka. Kako god bilo, socijalisti razvitkom dogadjaja izgledaju prinudjeni da zidaju svoj desni krak. Ako bi se desilo da to ne ucine, njihovi izborni izgledi mogli bi da padnu vrlo nisko.
Levi mars KoalicijeKoalicija Zajedno predstavlja najozbiljnijeg politickog rivala socijalistima. Izgleda da su manevri ovih poslednjih, usmereni na razbijanje Koalicije, bar ukoliko je 1997. u pitanju, pretrpeli neuspeh. Ako taj manevar nije uspeo, jedan drugi je pokazao za socijaliste povoljan ishod. Koalicija Zajedno gurnuta je, naime, suvise udesno. Javno misljenje je sve vise oseca kao kakvog predvodnika desnice, koja vojuje protiv srpske levice. Ovo uprkos cinjenici da jedna od clanica Koalicije - GSS - ima kontakte sa Socijalistickom internacionalom. Doduse, dve krupnije clanice Koalicije - SPO i DS - u dodiru su sa evropskom porodicom desnog centra - Evropskom demokratskom unijom.Zbog toga je Koaliciji neophodno uravnotezenje prilaza evropskim politickim udruzenjima, putem jacanja veza sa Socijalistickom internacionalom. Kao temelj takvog procesa moralo bi se postaviti odresitije zalaganje za drustvenu pravdu u programu i nastupu Koalicije. Ono bi, ma kako to nekom mozda neobicno zvucalo, moralo biti jednako zalaganju za privatizaciju i trzisnu privredu. Na koji ce se nacin Koalicija prilagoditi ovakvom zahtevu drustvene sredine, to ostaje da se vidi. Zasad, nazalost, vodji Koalicije ne odaju utisak da su svesni neophodnosti neceg sto bi se moglo nazvati levim marsem njihove grupacije.
Slamke medji vihorovePosluzimo li se Njegosevim jezikom, kazali bismo da spram dva glavna cinioca na pozornici svi ostali predstavljaju tek slamke medji vihorove. Od ovoga, ipak, postoje dva izuzetka.Prvi izuzetak su srpski radikali. Oni predstavljaju srazmerno stabilnu formaciju desnice, koja ce na predstojecim izborima sacuvati ranije pozicije. Nije izvesno da li imaju snage da svoj polozaj donekle i poprave. Drugi izuzetak je koalicija Vojvodina. Sva je prilika da ce taj stranacki savez ojacati, samo nije jasno u kolikoj meri. Savez bi se mogao i siriti, kako saradnjom s nekom od stranaka narodnih manjina, tako i saradnjom s nekim drugim strankama.
Uticaj predsednickih izboraNajzad, moramo biti svesni cinjenice da se u ovoj godini pored parlamentarnih moraju odrzati i predsednicki izbori. Uticaj ovih drugih na one prve ne moze se nikako iskljuciti. Ustav zabranjuje trecu predsednicku kandidaturu jednog lica. Ako se u zemlji neprijatnih cuda, u kakvoj zivimo, to ipak desi, onda bi Milosevicevo kandidovanje socijalistima donelo izvesnu prednost u parlamentarnoj trci, koja ce se verovatno trcati uporedo s onom prvom. Ukoliko Ustav bude postovan, te Milosevicevo trece kandidovanje izostane, onda bi veliki znacaj u predsednickoj kampanji mogli dobiti imucni, a formalno nezavisni kandidati, poput Karica ili Panica. Tad bi se svakako kao vrlo vazno postavilo pitanje njihovog odnosa prema strankama i koalicijama.
Dragoljub M. Popovic
| |
© 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |