Hronika

Slavomir Mrozek

Proculo se da u nasem gradskom parku hara nekakav perverznjak. Po mraku prilazi prolazniku i brzo mu daje petsto zlota i brzo nestaje.

Prva zrtva je bio nas Knjigovodja. Dosao u kafanu bled kao krec, drzeci u ruci novu novcijatu petstotku. Ispricao sta mu se dogodilo, zatim nam svima narucio pice, da bi se smirio.

Vest o ovom dogadjaju munjevito se prosirila, izazvavsi razumljivo uzbudjenje. Posebno su se uznemirili roditelji. Pribojavali se da ce perverznjakovi podvizi uticati demoralisuce na omladinu, odnosno da ce pruzati los primer. Tajanstvena licnost nazvana je »cudoviste sa strafte«.

Park je po strani, neosvetljen i odavno se ocekivalo da se u njemu dogodi nekakva svinjarija. I pored toga odlucili smo da rizikujemo i prekosutra tamo prosetamo. Uostalom, nisam ni kukavica.

Noc je bila tamna, ali sam vec na kapiji shvatio da po parku setaju gomile. Vidi se da je narod hrabar, samo da nas onaj perverznjak ne prepadne. U stvari, onaj gad se prepao i premda sam setao tamo-amo, od njega ni traga ni glasa.

»Pricekaj, huljo«, pomislih. »Imam vremena, ostacu dok drugi ne odu, a onda cu ti pokazati«.

Tek oko ponoci ostadoh sam u parku. Zima, kisica sipi, jesenja noc, prava atmosfera za perverznjaka. Postade mi neprijatno.

Konacno ugledah: nekakvo bice izlazi iz zbunja i prilazi mi.

- Hocete li petsto zlota? - pita.

- Vazi - rekoh - prepustam se nasilju.

- I ja bih - rece na to on. - Dajte pet soma i idite.

Vidim, pristojan, normalan covek, u kacketu, nikakav perverznjak. Uze mi samo osamdeset dve zlote i trideset grosa, jer vise nisam imao.

Ali, ne zalim svoj gubitak. Najvaznije je da je drustvo zdravo. Medju nama nema perverznjaka.

S poljskog prevela Biserka Rajcic