Alternativa

Gasenjem Republickog komesarijata za izbeglice njihov polozaj postaje jos tezi. Najveci broj od 600 hiljada izbeglica i prognanika zivi u opstinama u kojima je pobedila opozicija. Bez suocavanja sa posledicama ratne politike aktuelnog rezima, problemi izbeglistva nece moci da budu uspesno reseni. Medju izbeglicama je veliki broj samoubistava, registrovani su i slucajevi smrti od gladi

Ni tema, ni broj, ni autoritet pozvanih nisu bili dovoljan razlog da se predstavnici vlade Srbije, republickog Komesarijata za izbeglice i Crvenog krsta pojave na somborskoj konferenciji o problemima izbeglica. Zbog toga su predstavnici vise od dvadeset slobodnih opstina i gradova, predstavnici domacih i medjunarodnih humanitarnih organizacija i SPC vladi uputili ostar javni protest.

Drzava ni do sada po izbeglici nije izdvajala vise od devet dinara mesecno, njeni dugovi opstinama su veoma visoki, ali dok je bilo Komesarijata bilo je neke nade. Razmere siromastva tek sada su vidljive zbog panike koja je zahvatila opstine, posto se republicki Komesarijat za izbeglice ukida, a ceo teret zbrinjavanja izbeglica pada iskljucivo na njih i sve umornije donatore cije se povlacenje takodje najavljuje. Na primer, Visoki komesarijat za izbeglice do sada je davao 8 do 12 dinara dnevno po osobi, ali ako se u ovoj godini njegov budzet ne popuni, pomoc bi mogla da se svede na desetak centi sto je dovoljno za jednu cigaretu dnevno.

Svako je izbeglicama pomagao kako je mogao. Crkva postom koji je vernicima vise puta naredio patrijarh Pavle, pomoc je stizala preko oca Filareta ili preko »velikih prijatelja iz Grcke«, rekao je protojerej Miroslav Naumov, koji je Konferenciji preneo pozdrave patrijarha Pavla i episkopa backog, Irineja. Opstine - tako sto su izbeglice primile (u Srbiji je u vecini slobodnih gradova svaki osmi ili deseti stanovnik izbeglica) i hranile. Doduse lose jer, kako se na konferenciji culo, u Gnjilanu je evidentirano da ljudi umiru od gladi, dok se o toj pojavi u Srbiji uglavnom cuti, mada je poznato da u republici 5 do 6 izbeglica dnevno umire zbog nedostatka hrane. Ako se tome doda i podatak koji je izneo izbeglica Milos Petrovic iz Backe Palanke, clan Udruzenja za mir i toleranciju, da je za 665 izbeglickih dana umrlo 850 ljudi, a da je 220 Drvarcana izvrsilo samoubistvo, beznadje izbeglica nikoga, a ponajmanje drzavu, ne bi smelo da ostavi ravnodusnim.

Drzava je, kako je konstatovao na konferenciji, dvostruki duznik. Ona opstinama duguje veliki novac za izdrzavanje izbeglica, a samim izbeglicama duguje brigu za njihovu buducnost. Pitanja integracije, drzavljanstva, pogotovo dvojnog, za koji su izbeglice posebno zainteresovane, odstete za izgubljenu imovinu u nekadasnjim boravistima, regulisanja penzija u bilateralnim kontaktima SRJ i Hrvatske i BiH - sve su to problemi koje drzava jos ne resava. Od 600 hiljada izbeglica i prognanika 60 odsto njih ne zeli da se vrati u bivsu domovinu, receno je na konferenciji, a drzava ne pokazuje znake da zeli da resi polozaj tih ljudi. Ovakva pasivnost drzavnih organa, kao i insistiranje predstavnika izbeglica na konferenciji »da se problem ne politizuje«, nagnao je Nebojsu Popova da podseti da se problem izbeglica ne moze resiti ako se ne sagledaju uzroci njihovog izbeglistva. Velimir Ilic, predsednik SO Cacak bio je jos direktniji. On je rekao da je problem izbeglica odavno ispolitizovan time sto je »sa racuna za izbeglice novac skidan da bi se u Republici Srpskoj finansirala izborna kampanja i pomogle stranke rata«. Ilic je podsetio da u Beogradu ima 180 hiljada izbeglica i da ce drzava brzo evidentirati njihove probleme ako izadju na ulice. Dodao je da ce hitno traziti sastanke u vladi da bi problem izbeglica pomerio sa mrtve tacke.

Olivija Rusovac