Zaborav zlocina je zlocin

Ako mnogi od nasih istoricara i publicista danas kazu da je to bio oslobodilacki rat - ko ce onda zapisati sva zla pocinjena u Bosni

Proslo je pet godina otkako je poceo rat u BiH. Prestale su klasicne ratne operacije i masovna stradanja. Uz pomoc medjunarodne zajednice, a narocito SAD, doslo je do sporazuma cija bi realizacija trebalo da predstavlja, manje-vise, resavanje problema bosansko-hercegovackog rata i uspostavljanje »trajnog« mira. Dokle se, do danas, u tom smislu zaista stiglo i sta je sa jednom od glavnih obaveza postdejtonskog mira - kaznjavanjem krivaca za pocetak rata u Bosni, za vodjenje i »napumpavanje« tog rata, za neposredno izvrsavanje zlocina, govorilo se na sesiji Beogradskog kruga u subotu 5. aprila u Paviljonu Veljkovic. Tim povodom, Beogradski krug i jos osam potpisnika (od kojih je sedam nevladinih organizacija i jedna novina), izdali su neku vrstu saopstenja za javnost i letka s glavnom porukom - »Zaborav zlocina je zlocin«. To je bila i tema pomenute sesije.

Sve je pocelo u Karadjordjevu

»Nikad uzrok zlu nije tamo gde ga je covek locirao«, upozorio je Dimitrije Bajalica kao predstavnik Multinacionalnog udruzenja Bosanaca i Hercegovaca. Sve je, po njemu, pocelo dogovaranjima u Karadjordjevu i podelom interesnih sfera. Libica ovoga rata ima mnogo, rekao je Bajalica. Selo Prhovo jedno je od takvih. O njemu i zlocinu nad njim moze svedociti jedna zena, Hida, majka sestoro dece. Zajedno sa svojom decom pokusala je pobeci, ali je sa jos 67 svojih seljana bila zrtvom masovnog i neverovatnog zlocina. »Oni koji su ga pocinili nisu imali hrabrosti gledati zrtvama u lice, nisu ih ubijali kao Nemci niti su pistoljima dokrajcivali jos zive - nisu imali 'hrabrosti' za to, granatirali su ih. Hida je ostala ziva, na njenu nesrecu a na nasu srecu, ostala je da svedoci.« Ako mnogi od nasih istoricara i publicista danas kazu da je to bio oslobodilacki rat - ko ce onda zapisati sva zla pocinjena u Bosni, pitao je Bajalica. NOB je imao svoje ucesnike i svedoke, svoje umetnike (Nazora, Mujezinovica, Kuna i druge), rekao je on. U ovom ratu, umetnici su uglavnom bili njegovi potpirivaci i korisnici ratnog plena. Kao Srbinu, rekao je Bajalica, tesko mu je sto sve to zna i vidi. General Mladic, koji je na svoju glavu stavio kapu kakvu je, u jednom drugacijem ratu, nosio Zivojin Misic, je covek koji ni kao vojnik, u stvari, nije dobio nijednu bitku. Rusio je, nije ratovao vojskom protiv vojske, rekao je on. Kao velike krivce i ljude odgovorne, pomenuo je gradonacelnike Banjaluke i Foce, Predraga Radica i Petra Cerkeza koji su dopustili, pored ostalog, i rusenje muslimanskih i katolickih bogomolja. »Moja zivotna nit je sve tanja i tanja, imam 86 godina, ali sam se zakleo da cu je produziti da bih video na sudu bar jednoga«, zavrsio je svoje izlaganje D. Bajalica.

Zlocinci mirno setaju

»Nadamo se da ce nase poruke dopreti i do Sarajeva, i do Tuzle i do Mostara, do svih onih ljudi u Bosni koji su postali zrtve rata i zlocina«, rekao je Novak Pribicevic, ispred Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji. Medjutim, nastavio je on, najvaznije je da poruka skupa odjekne ovde, ne bi li ljudi poceli da razmisljaju o posledicama ovoga rata kao bitnom aspektu svoje vlastite buducnosti. I ucestvovanje u klimi podsticanja zaborava povlaci izvesnu krivicu, rekao je Pribicevic. Nas problem je - kako da se suprotstavimo tome, jer nije tesko voditi eticko-filosofske ili politicke diskurse na temu krivice i kazne. Neko bi mogao reci, primetio je on, da je najvaznije okrenuti se unapredjivanju svakodnevnog zivota »za bolje sutra«, ali to je apsolutno nemoguce sa ljudima koji su kao »nosioci buducnosti« vodili ili podsticali rat, a koji danas zaborav nagradjuju. »Bez suocavanja sa ovim istorijskim kompleksom krivnje nema zivota dostojnog coveka.« Sto se tice zakonskog gonjenja i kaznjavanja zlocinaca, jedva da se koriste i sprovode odluke mirovnih sporazuma i Haskog tribunala. Oni protiv kojih su vec odavno podignute optuznice, mirno se setaju ne samo po Bosni nego i po SRJ. Dejtonski sporazum koji i sam nije najbolje resenje, sporo se i necelovito sprovodi, a Pariski dogovor o normalizaciji odnosa izmedju Muslimansko-hrvatske federacije i SRJ, nikako. Izetbegovic i Milosevic su u Parizu parafirali obavezu o uspostavljanju ne samo diplomatskih odnosa, vec i saobracajnih, trgovinskih i drugih veza. Nista od toga nije ispostovano, podsetio je Pribicevic.

Demonstrativno protivljenje Zena u crnom srpskom rezimu nije bio samo moralni cin, rekla je Stasa Zajovic. »Bilo je to vise od moralnog cina - pokazivanje preuzimanja licne odgovornosti, protivljenje opstem stanju cutnje, ravnodusnosti i pasivnosti, ali i izraz nemoci«, rekla je ona. Zene u crnom su bile svedokinje ispovesti mnogih zena zrtava rata. »Mi imamo obavezu ne samo da pamtimo vec i da prenosimo pamcenje drugih«, rekla je Zajoviceva. Ukoliko ne dodje do kaznjavanja ratnih zlocinaca, praksa gradjanskog rata ce se na ovim prostorima nastaviti, misli ona. Insistiranjem na zaboravu zlocina trazi se i »brisanje« patnje zrtava. Pominjuci svetska iskustva, S. Zajovic je rekla: »Majke u Argentini i dalje traze pravdu za svoje sinove i kceri i trazice je do kraja zivota«. »Zrtve traze da se nastavi sa gradjanskom neposlusnoscu«, zavrsila je ona.

Profesor zagrebackog Filozofskog fakulteta i poznati hrvatski socijaldemokrata Lino Veljak, takodje je bio ucesnik ovog razgovora. »Na hrvatskoj strani je krivica sto je u otvorenom obliku zapocela rat u BiH, to je nesto sto se ne moze zaboraviti; u tom ratu nije sudelovala samo zemlja u cijem se glavnom gradu nalazim, vec i zemlja iz koje ja dolazim«, rekao je on. Postoji jedna tacka koja je u razmatranju krivice i odgovornosti zajednicka Jugoslaviji i Hrvatskoj, smatra Veljak. To je podela, dogovorom, interesnih sfera ovih drzava u BiH u svrhu realizacije velikodrzavnih hegemonija. Medjutim, doslo je do teritorijalnih i drzavnih »nesporazuma« i oni su urodili ratom, ali cak i uprkos ratu, bilo je jasno da su ove drzave uvek bile slozne u jednoj stvari - da bi Bosnu trebalo podeliti. Tako je Hrvatska u svemu tome odigrala jednu bitnu ulogu - stvorila je fantomsku drzavu Republiku Herceg Bosnu. »Izvrseni su u Hrvatskoj takvi zlocini koji ne smeju biti zaboravljeni - ne samo zbog prava, morala, vec, pre svega, zbog buducnosti«, rekao je Veljak. Ono sto mi mozemo da ucinimo, smatra on, jeste da »podrzimo Bosnu svih onih snaga koje zele celovitu, gradjansku BiH, da bismo u ove tri novostvorene drzave mogli ziveti kao dobri susedi, prijatelji i, sto je najvaznije - kao ljudska bica«.

Drustvo duboke amnezije

»Protivim se sto zivimo u drustvu koje ima tako duboku amneziju. Drustvo ne moze da ozdravi sve dok se ne rasciste krivice za ovaj rat. Mi moramo da vidimo sta se sve dogodilo od proleca '91.«, reci su Jelene Santic, poznate balerine i jedne od najaktivnijih mirovnih aktivistkinja, sada rukovodioca projekta »Grupa 484« za pomoc izbeglickim porodicama.

Obrad Savic, potpredsednik Beogradskog kruga, rekao je da ima izvesnih nedoumica u vezi sa procedurama dokazivanja necije krivice i kaznjavanja za zlocin. »Imam cudno osecanje - osecanje 'uterivaca krivice'« rekao je on. Sa jedne strane - to je »rizican i klizav teren«, a sa druge, sve ovo sto je receno lici mu na neku vrstu »komemoracije secanja«! »Ono sto prizivamo nestaje i sve je dalje i dalje«, dodao je. Po njemu, ovde se, pre svega, radi o samoodgovornosti - o onom delu naseg zivota gde nismo samo objekti vec i autori. »Gde je energija tog zaborava, gde je ta gigantska emocija koja priziva zaborav?« pitao je Savic i rekao da je, mozda, odgovor kod Nicea u knjizi Tako je govorio Zaratustra, gde se kaze da je zaborav »majka zivota«. »Voleo bih da mi ne budemo uterivaci tudje savesti«, rekao je na kraju O. Savic.

Za Veru Sinrajh iz Republike sve sto je do tada cula, »primorava« je da reaguje sasvim nacelno. »Sfera morala ne postoji odvojeno od politicke sfere. Svi smo politicki subjekti i vreme je da se pitanje krivice i odgovornosti prosiri na sire drustvo. Lakse je argumentovano govoriti o politici koja je to porodila - vreme je da se predje iz stava 'jedne' i 'druge' Srbije, vreme je da postoji jedna Srbija.« Sinrajhova je jos dodala da Amerikanci nisu odgovarali za Vijetnam niti ce Rusi odgovarati za Ceceniju - »Hag je sud sa ogranicenim dejstvom i za sitne gubitnike - sada je to u nasim rukama«. Ovo je bio i kraj razgovora na temu »zlocina i kazne« u Bosni, ali je malo kasnije, na Trgu Republike, sa Zenama u crnom, petogodisnjica pocetka rata u BiH obelezena i protestno.

Nastasja Radovic

Najvaznije je da poruka skupa odjekne ovde, ne bi li ljudi poceli da razmisljaju o posledicama ovoga rata kao bitnom aspektu svoje vlastite buducnosti

»Drustvo ne moze da ozdravi sve dok se ne rasciste krivice za ovaj rat«

Posaljite nam vas komentar