Da li se u koaliciji Zajedno, zajedno radi jedno, a svako posebno sneva o necem drugom

Predlog koalicije Zajedno za organizovanje okruglog stola vlasti i opozicije sa pet jasno preciziranih uslova za predstojece izbore i jeste pravi put za demokratski rasplet nase krize. Ali, mnogi poslednji dogadjaji primoravaju nas da postavimo i ovakvo pitanje: Da li je Zajedno uvek i dosledno na visini svoje istorijske odgovornosti kada je rec o izboru i ciljeva i sredstava za pravi demokratski rasplet? U trenutku kada su svi s pravom ocekivali da Koalicija jasno kaze sta je istinska alternativa ovom nasem katastrofalnom politickom i ekonomskom stanju, doslo je do citavog niza ishitrenih gestova koji podsticu nedoumice i izazivaju sumnje. Prilikom nedavne posete Londonu predstavnici Zajedno posetili su Aleksandra Karadjordjevica, odmah posle povratka u zemlju u SPO je obrazovan odbor za povratak monarhije, iz iste stranke potice i predlog da jedna ulica ili trg u glavnom gradu ponese ime Draze Mihajlovica, prvi potez gradonacelnika Beograda bio je da u euforicnoj atmosferi skine petokraku sa Skupstine grada, neki gradovi najavljuju uvodjenje veronauke u skole, drugi kade opstinske prostorije i iz njih izgone necastivog itd.

Sta sada znaci podgrevanje ovih starih mitova kada je celokupni visemesecni gradjanski bunt u Srbiji, ispunjen novoosvojenom tolerancijom, nedvosmisleno pokazao da nikoga ne zeli da iritira, ali i da ikoga forsira. Zar nije Vuk Draskovic licno zasluzan sto su iz gradjanskih kolona maknuti posteri Draze Mihajlovica, zeleci time da kaze da nece biti prihvaceno nametanje bilo kojeg ideoloskog simbola. Otkuda sada tolika zurba da se zaboravi ono sto je takoreci juce govoreno?

Slicno je i sa pokusajem obnove monarhije. Naravno da niko nema nista protiv da narod, kada za to dodje vreme, sam odluci izmedju monarhistickog i republikanskog uredjenja. Medjutim, u toku celog trajanja gradjanskog protesta nije bilo nijednog znaka, a kamoli dokaza, da je bas to prioritetno pitanje od cijeg resenja treba krenuti u demokratsku obnovu. Naprotiv, ogromna vecina pre je bila sklona da takva pitanja odlozi, ako ne i otkloni, strepeci od novih podela i zavada. Opsta paznja i kod nas i u svetu bila je usmerena na to koliko je pobednicka opozicija sposobna i zrela za demokratske promene, a ne koliko je privrzena nekim svojim starim mitomanskim idealima.

Skidanje petokrake je u redu pod uslovom da je to akt iskrene dezideologizacije jednog zivota. Ali, gde je tu dezideologizacija kada se vec sutradan, posle anatemisanja komunistickih, odmah vracaju cetnicki simboli? Posle svega, kod mnogih je ostao opor ukus razocarenja - skidanje petokrake tvrdi antikomunisti su egzaltirano pozdravili, a uvereni levicari, i prosli i sadasnji, pa cak i oni koji to nisu, ali imaju suptilnije osecanje tolerancije, doziveli su kao veliku nelagodnost. A svi su oni koliko do juce setali u istoj koloni, zraceci istim osmehom i istom nepomucenom gradjanskom bliskoscu. Mogu li oni i ubuduce koracati udruzeno, ili je i medju njima sada posejano seme novog razdora?

Mnoge senke ostavlja za sobom i najavljeno, u nekim gradovima, vracanja veronauke u skole. Za ucenje veronauke moze se opredeliti ko zeli i tamo gde je tome mesto, ali povratak ovog predmeta u skole, kada je drzava odvojena od crkve, predstavlja povredu Ustava. Nije nimalo nevazno ni kako se doslo na ovu ideju. Predlog za veronauku, na inicijativu novoizabranog predsednika opstine, prihvacen je na zboru gradjana u Kragujevcu! Da li to znaci da se sada i sa novom vlascu vracamo starim populistickim manirima koji su nam toliko zla naneli, ili cemo vazne odluke usvajati na osnovu zakona u legalnim institucijama. Sem toga, trecina stanovnika u Srbiji nije pravoslavne vere, sto znaci da ovakvo mitingasko dogovaranje moze samo da dovede do nejednakog tretiranja razlicitih religija.

U toku ovog visemesecnog protesta, gradjanski pokret u Srbiji ustanovio je izvestan postojan red vrednosti sto se tice tolerancije i medjusobnog uvazavanja kao stila ponasanja, ali, takodje, i izvesne prioritete kada je rec o redosledu poteza za priblizavanje demokratskoj buducnosti zemlje. Ono sto su uradile dve stranke (SPO i DS) iz koalicije Zajedno predstavlja direktan napad na tu tekovinu i ugrozavanje demokratskog sporazuma postignutog na trgovima i ulicama. Umesto da razvijaju taj demokratski potencijal i kreativne snage drustva one su radije, bar tako pokazuju ove prve mere, pobegle u svoju neslavnu proslost. Tako nesto mrvi, a ne zbira snage. Bice prava sreca ako ovi ugarci ponovo ne raspale stare strasti koje smo, tako je izgledalo, najzad prevazisli ovim gradjanskim pokretom.

Na kraju i ovo pitanje: Da li se u koaliciji Zajedno, zajedno radi jedno, a svako posebno sneva o necem drugom?

Dragos Ivanovic