(Annemarie Schimmel, Njest-oestliche Annäherungen, Europa in der Begegnung mit der islamischen Njelt, Stuttgart-Berlin-Köln, 1995, 132)

Predgovor

Sta bismo mi radili bez »arapskih« brojeva, medicina i prirodne nauke bile su u srednjem veku domen muslimana. Filosofija i mistika oplodile su hriscanski srednji vek, a Spanija je prozivela nekoliko vekova mirnog i plodonosnog zajednickog zivota tri »avramove« religije: jevrejske, hriscanske i islamske.

Istorija odnosa izmedju Zapada i Istoka je ocaravajuca. Ona se osvedocuje u najraznovrsnijim aspektima: politickom, kulturnom, religioznom, literarnom, privrednom i umetnickom, i stoga je potrebno da nanovo postanemo svesni bar jednog aspekta da bi postojeca »neprijateljska slika islama« mogla biti preinacena i razgradjena.

Na kraju drugog milenijuma sigurno da nije lako Evropljaninu da se priblizi islamu. Vec sami razliciti jezici (zapocinjuci sa osnovnim arapskim - jezikom Objave), koji su potrebni za razumevanje islamske kulture, pristupacni su samo malom broju ljudi. Cak i najbolji strucnjaci ogranicavaju se, po pravilu, na jedno ili dva glavna podrucja istrazivanja, s tezistem pretezno na arapskom, perzijskom i turskom svetu. Ostala podrucja, kao mozda juznoazijski prostor, strucna oblast su tek malog broja istrazivaca. Iako daleko vise muslimana zivi u juznoj Aziji (Indonezija, Pakistan, Banglades, Malezija) nego u domovini i iskonskoj zemlji islama - u Arabiji i arapskim zemljama. Slicno vazi i za Afriku, a narocito je zanimljiva Kina. Svaki dan donosi istrazivacima nova saznanja o istorijskom razvoju, jos leze, skrivene po bibliotekama i privatnim kucama na Orijentu, stotine hiljada dosad neiskoriscenih, cak delom nepoznatih rukopisa. Svaki dan donosi i nove vesti iz nekog dela islamskog sveta, informacije koje, u nasem vremenu brzog ritma, brzo budu nadmasene novijim saznanjima. Tako ostaje za citaoce ili slusaoce koji nisu upuceni u islam samo jedan haos od informacija, od kojih se izvesne teme dublje urezuju; pretnje smrcu kriticarima, teroristicki atentati i skrnavljenja ili, modernom sekularizovanom coveku, nerazumljivi obicaji, koji se cesto uzimaju kao »pravo (i cisto) islamski« i osnovani na Kur'anzu, iako su proizvod jednog visevekovnog razvoja.

Mozda put kojim se moderni Evropljanin moze manje mucno pribliziti islamu vodi preko umetnosti. Zaista, niko se ne moze oteti carima neke islamske dzamije, a iz razgranate strukture arabeske ili iz uvek novog odbleska geometrijskih ornamenata moze se naslutiti struktura klasicnog literarnog dela.

Ko ne uziva u jednom lepom tepihu ili u jednoj prelepo oblikovanoj metalnoj posudi u kojima produzava da zivi jedna duga duga tradicija? I uvek je iznova poucno posmatrati kako su se savremene muslimanske umetnice i umetnici potrudili da njihove narasle forme tako povezu, kako su evropski umetnici bili podsticani (a taj uticaj ne prestaje) islamskom umetnoscu, pre svega kaligrafijom. Slicno se desava i u savremenoj knjizevnosti islamskog sveta; bilo da je pisana na arapskom, turskom, perzijskom, urdu ili na drugim jezicima, gde je zapadni uticaj vidljiv bar u prozi, jer novela i roman nisu oblici koji se tamo neguju.

Zadaci koji pred nama stoje su raznovrsni. Jos uvek se cini da je najbolji vodic kroz podrucje islamskog duhovnog sveta Gete (Goethe), cije »Napomene i prilozi Zapadno-istocnom divanu« sadrze jednu do danas vazecu analizu ne samo arapske i perzijske poezije, nego pokazuju i politicki milje te poezije. Tako neka bude moto nasih razmatranja njegov »Talisman«, koji se poziva na 2 suru, 115 ajet: »Gottes ist der Orient,/Gottes ist der Okzident./Nord-und südliches Gelände/ruht im Frieden seiner Hände« S»Bozji je Istok i Zapad, pa na koju se god stranu okrenete, tamo je Bozja strana. Bog je sveobuhvatan (svojom miloscu) i zna (sve)C.

prevela: Olga Zirojevic

 
Od prevodioca: Annemarie Schimmel (1922, Erfurt) nemacki orijentalista,
knjizevnica i prevodilac predavala je na Harvardskom univerzitetu
»Indo-muslimansku kulturu«. Iz njenog prebogatog naucnog i
prevodilackog dela izdvajamo samo nekoliko naslova: Islam III, Misticne
dimenzije islama, Rumi, I Muhamed je svoj prorok, Vrt saznanja, Misterija
broja. Za svoj rad nagradjena je prestiznim domacim i stranim nagradama
i pocasni je doktor i clan nemackih i stranih akademija.

Delo, o kojem je rec, cine dva poglavlja: Evropa i islamski Orijent
(obuhvata period od ranog srednjeg veka i krstaskih ratova do nasih
dana) i Umetnicke izrazajne forme islama. A to su: dzamije, grobnice,
profana arhitektura, primenjena umetnost, slikarstvo i kaligrafija,
jezik i poezija, muzika. Jer, oslanjajuci se na jedan hadis: »Bog
je lep i voli lepotu«, a islamska umetnost je i »odraz nebeske
stvarnosti na zemlji«.