Konstantin Obradovic

Da je ovaj rezim, SPS-JUL ili Milosevic-Markovic, svejedno, priteran u cosak sledstvom dogadjaja posle 17. novembra jasno je svakom, sem, razume se, vladajucoj nomenklaturi. No i ona, ipak, shvata da su kola posla niza stranu, pa sad - da bi se nekako ovaj pobunjeni narod umirio, a paznja mu bila skrenuta na drugu stranu - Milosevic ponovo preuzima ulogu zastitnika srpstva! On, dakako, nije ni socijalista, ni komunista, niti, pak, nacionalista, on jednostavno hoce da sacuva vlast po svaku cenu.

Osnovna svrha sporazuma o tzv. specijalnim paralelnim odnosima izmedju SRJ i RS jeste da se buducim glasacima pokaze da rezim brine o srpstvu i Srbima. Taj sporazum je veoma neobican. Posmatran iz ugla medjunarodnog pravnog ugovora, tesko bi se mogao uklopiti u Becku konvenciju o ugovornom pravu kojim su kodifikovana pravila o zakljucivanju medjunarodnih ugovora. Najpre, medjudrzavne ugovore mogu sklapati samo subjekti medjunarodnog prava, a to su drzave. Republika Srpska, medjutim, nije suverena i nezavisna drzava, niti je subjekt medjunarodnog prava, pa ne moze ni sklapati medjunarodne ugovore u smislu pomenute Becke konvencije. Osim toga, cl. 3 Ustava BiH, kojim se utvrdjuju nadleznosti zajednicke drzave BiH i entiteta, a RS je jedan od entiteta, ne daje pravo Republici Srpskoj da sklapa ugovore u tom smislu. Tamo se cak i ne govori o bilo kakvim ugovorima. Tamo je, u tacki 2, pod a) prosto receno da su »Entiteti ovlasceni da uspostave specijalne paralelne odnose (podvlacenje autora) sa susednim drzavama uz postovanje suverenosti i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine«. I to je sve. Nije napisano i kako da se ti odnosi uspostavljaju, moze i nekakvim sporazumom, ali svakako ne pravim medjunarodnim ugovorom u smislu Becke konvencije. Iz jednostavnog razloga sto druga ugovorna strana, RS, nije - podvucimo to jos jednom - suverena drzava! A ovaj ugovor je po formi, preambuli, pa i nacinu na koji je zakljucen, upravo nesto sto lici na pravi medjunarodni ugovor, a u sustini on to nije.

Druga neobicna stvar je da, pored predsednika SRJ, svoj potpis u ime druge strane stavlja ne predsednik RS, vec clan »troglavog« predsednistva BiH. Bilo bi jako zanimljivo videti kakva je i od koga potpisana punomocja imao Momcilo Krajisnik potpisujuci ovaj sporazum.

S obzirom na svoj polozaj, bilo bi logicno da je g. Krajisnik imao punomocja drzave u cijem predsednistvu sedi, dakle BiH. Ovo utoliko pre sto, i to je treca neobicnost, u smislu cl. 16 sporazuma kojim se ovde bavimo, njega treba da ratifikuje Skupstina Bosne i Hercegovine, pa ce on, samim tim faktom, postati zaista pravi medjunarodni ugovor, ali izmedju SRJ i Bosne i Hercegovine, a ne izmedju SRJ i RS. Dakle, sve se ovo ovde moze cak i pretvoriti u pravi medjunarodni ugovor, uprkos svim pomenutim bizarnostima, ukoliko Skupstina BiH ovaj tekst ratifikuje. Pre toga, ili ako se ratifikacija odbije, on ostaje »mrtvo slovo na papiru«.

Najzad, Ustav BiH (cl. 3, tac. 1) kaze da spoljna politika spada u nadleznost BiH, a ovde se pak SRJ i RS obavezuju da »usklade spoljnu politiku«. Sumnjam da ce bosanska skupstina taj sporazum ratifikovati. Znaci, cela prica je za nasu javnost - eto, mi opet branimo srpstvo! Tesko da ce isti »stos« kod gradjana SRJ ponovo proci.