 |
Broj 159 15. mart 1997. |
|
Setnje i slobodna plovidba
S punim pravom bastinimo civilizacijski kontinuitet naseg doprinosa EvropiPoslednja nedelja 1996. godine dramaticno je pulsirala ulicama Beograda, konfrontirajuci zastrasujuce neravnopravno gradjanske snage i silu drzavnog aparata.
Oslobadjanje od kazniSamo tri godine pred pocetak treceg milenijuma, dok ostatak Evrope grabi velikim korakom u vek Interneta i globalnog umrezavanja, zastite kulturne bastine, biodiverziteta, regionalnih kolorita i posebnosti, one iste sile koje su nas vratile nekoliko vekova unazad na civilizacijskoj mapi Evrope, nude nam svoju »godinu velikih projekata«. Ti projekti pripremani su proteklih godina daleko od javnosti; o njima zna uski krug strucnjaka; o njima nije bilo ni javne ni strucne, a da ne pominjemo parlamentarnu debatu; o njima malo znaju lokalne uprave, a ponajmanje vlasnici privatnog poseda; ne zna se na koji se nacin kompenzuje privatni, zarad javnog interesa; ne zna se uopste sta predstavlja javni interes, a sta je pravo lokalne samouprave, ili kako se nadoknadjuje gubitak privatnog poseda.
Dok su pripremali svoj veliki projekat marginalizovali su i optuzivali svako pominjanje atributa »evropski« i »medjuregionalni«; a pre nedelju dana zastave u rukama »setaca« koje su simbolizovale zelju da u trecem milenijumu budemo ravnopravni civilizacijski deo evropske celine, donele su nam linc i smrt »na licu mesta«, bez suda i bez posredovanja. Kaznjavaju nas sto smo svih ovih godina verovali u mogucnost kompromisne, mirne regionalne restruktuacije i tranzicije na sasvim drugacijim principima; principima javnosti, transparentnosti odlucivanja, i postovanja osnovnih ljudskih prava. Za takav drugaciji projekat postojali su strucnjaci i saznanja o svim teskocama, kao i opasnostima globalizacije, odnosa i stanja u regionu, izazova koje nosi treci milenijum, sa svim svojim tehnoloskim inovacijama, krizama velikih svetskih metropola, eksplozijom populacije, ogranicenostima energetskih i drugih resursa. U nasem projektu svesni smo i svojih prednosti i ogranicenja, sposobni smo da se odmerimo u velikoj regionalnoj organizaciji. Podrsku za takav svoj projekat dobili smo na izborima 17. novembra 1996. godine.
Nauticki sanMedju petoletnim izdanjima nebacenih novina, iz kojih se s vremena na vreme moze dopuniti mozaik grcevite potrage dopisujuci licnu hroniku »Godina koje su pojeli skakavci«, nailazim na viziju buducnosti uklapanja Srbije u eko-turizam Podunavlja, a time i u ekonomski model Evrope. Oktobra 1992, novinar Politike (3. 10. 92) izvestavajuci sa proslave otvaranja kanala Majna-Dunav pitajuci se »hoce li se ostvariti i nas san« veruje da ce se i »nasa turisticka ponuda vec narednog proleca aktivirati u celinu podunavske regije«. Vec tada su nase zvanicne institucije (a znamo i zbog cega) bile iskljucene iz evropskih dogadjanja i »samo zahvaljujuci razumevanju organizatora grupa nasih renomiranih nauticara« dobila je poziv da zaplovi na slavljenickom brodu, zajedno sa svim drugim evropskim entuzijastima, gornjim tokom Dunava. Tadasnjem sekretaru Nautickog saveza Jugoslavije, koji »ploveci posmatra neverovatno srecnu kombinaciju gradjevinskih resenja i netaknute prirode... namece se... samo jedna misao: kako Srbija da se uklopi u ovaj fantastican poduhvat«.Ni tada, a evo ni do danas nasih 2200 kilometara plovnih puteva nije nas uvrstilo u korisnike ovog grandioznog projekta, na ciju realizaciju su zemlje Evrope cekale dvanaest vekova! Nismo postali bastinci civilizacijskog poduhvata, koji bi se i po recima samog izvestaca »mogao uvrstiti u jedno od svetskih cuda«. On tada to pripisuje postojanju »samo jedne prepreke: pogresne informacije da je opasno ploviti jugoslovenskim vodama i da bi bez obzira na politicku situaciju prvi gosti mogli da dodju sledeceg maja na safari u Srbiju; u lov i ribolov, da okuse kvalitetnu hranu Vojvodine«. Sliku dopunjava vizijom obala Dunava, »bogomdanih za otvaranje free shop-ova, benzinskih pumpi i nautickih luka«. Ostvarenje ovog nautickog sna vec tada je vidjeno kao zamena za »bivsu Jadransku obalu«. (O tome da li je ovakav program razvoja dunavskih obala primeren konceptima odrzivog razvoja, zastite prirode i biodiverziteta, to jest osnovnih principa eko-turizma necemo ovom prilikom polemisati.) Organizatoru proslave, nemackom nautickom klubu svecano i simbolicno tada je poklonjena slika »Potopljeni Lepenski Vir« (na srecu »oblutak« tad jos uvek nije nosio naocare iz »godine kulture«!); uzvracajuci poklone nemacki domacini su sa zadovoljstvom prihvatili poziv da zaplove i nasim vodama Dunava.
OtvaranjeDanas, kada je u toku svojevrsni, organizovani »pendrek safari« na ulicama Beograda na one koji nose zastave zemalja Podunavlja, neki su zaboravili da smo domacinski pozvali gradjane Evrope na tom davnom sajmu u Diseldorfu 1992. godine da nam dodju u goste, ali i da se uvere u sigurnost »plovidbe« na ovim prostorima. U medjuvremenu su se pojavili neki ovdasnji, cudni »entuzijasti«; srednjovekovnim metodama - lancima pregradjivali su Dunav, ubirali gusarske takse ignorisuci tada kao i danas savete i upozorenja i prijatelja i komisija iz Evrope da ako se ovakav »entuzijazam« za drugaciji safari na vreme ne zaustavi, u buducnosti skoro nece biti onog iz eko-turistickog sna.I zato s pravom zahtevamo da nam sto pre vrate nasa izborna prava, da pocnemo da ostvarujemo nas san, Nas projekat; da s punim pravom bastinimo civilizacijski kontinuitet naseg doprinosa Evropi, jer je ova cemerna java vec i suvise dugo odraz Njihovog pomucenog strateskog sna i projekta. Istovremeno, ocekujemo da gradjani pod zastavama Evrope, ali ovog puta zaista ozbiljno podrze nase protestne setnje za otvaranje slobodne plovidbe svim putevima savremenog sveta.
Sonja Prodanovic
15. mart 1997.
| |
| © 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |