Zvanicna glasila dala su istaknut publicitet aktuelnim dogadjanjima u Albaniji, masovnom i zestokom buntu prevarenih i pokradenih stedisa. Razumljivo, naisla su na zivo interesovanje i zabrinutost svetske javnosti. Radi se o ozbiljnim sukobima koji prete gradjanskom ratom, valom izbeglica, sa mogucnoscu da se nasilje prosiri i van granica ove zemlje.

Kako to da ti isti listovi i RTV- programi sada na istaknutim mestima i u udarnim terminima izvestavaju redovno i dosta opsirno o demonstracijama i sukobima na jugu Albanije, a pri tom kao da nisu znali sta se proteklih meseci dogadjalo na ulicama Beograda i drugih nasih gradova? Zar oni koji ih prave zbilja misle da njihove »korisnike« vise interesuje sta se desava u Valoni nego, recimo, u Vasinoj ulici i u Nisu? Pitanje je umesno ali je odgovor odavno poznat.

Posle toliko vremena i ocekivanja, u zizi svetske javnosti nismo vise mi nego ti nezgodni susedi. Urokljive oci sveta uprte su u Albaniju.

Ali, dogadjanja u Albaniji mogu kod »korisnika« izazivati nezgodna secanja i asocijacije i o tome bi rezimska glasila ipak morala da vode racuna. Pisati o prevarenim i opljackanim stedisama, o koriscenju novca prikupljenog u faraonskim bankama za potrebe partije na vlasti i faraona, Berise i njegove Demokratske partije, o rezimu koji vara svoje gradjane ili nista ne cini da ih zastiti, vec krivicu svaljuje na njihovu naivnost i nepromisljenost i pustu nadu da ucari bez rada i na brzinu - sve to, s obzirom da se moze odnositi i na nasu partiju na vlasti i na naseg faraona, nije, i pored poslovicno loseg kolektivnog pamcenja, bez opasnosti. Na obecani prijem kod Kontica prevarene stedise mogle bi, ne daj boze, da ponesu i pajsere.

U ovoj prici izmedju nas i Albanije postoje slicnosti ali i razlike. Uzroci masovnih demonstracija i pobune u Albaniji, kako se upozorava, dublji su i slozeniji od kradje stedisa, kao sto izborna kradja jeste povod ali ne i jedini uzrok mirnog i upornog bunta nasih gradjana. I nas rezim gradio je finansijske piramide sa dovedenim i izvedenim protomajstorima Jezdom i Dafinom i inim majstorima, sam opljackavsi prethodno devizne stedise u drzavnim bankama. Gazda Jezda je respektabilan iznos maraka pozajmio gradskom SPS valjda za izbore, sto je Covic priznao i obecao vratiti stedisama. Berisa je takodje pozajmio poprilican iznos dolara od prevarantske banke i, kad se saznalo, rekao da ce vratiti. Javljaju da je ovaj finansijski skandal u Albaniji vec izazvao visok procenat inflacije.

Red je uporediti i faraone. Nas je bio bankar, vest u finansijskim radnjama, pa je valjda i zbog toga kod nas sa prevarenim stedisama proslo bez vece guzve, ali se jos guzva. Berisa je kardiohirurg, maher za hercfeler a ne za finansijske mahinacije, te mu je situacija izmakla kontroli. Ali, zna da optuzi opoziciju da stvoreno stanje zloupotrebljava za svoje politicke ciljeve.

Glavna razlika u celoj ovoj stvari izgleda da je ipak u podanicima, ne svim, naravno. Berisini divljaju zbog jadnih ustedjevina koje su im propale, a nasi bi, kakvi su, mozda opet dali pare u faraonske banke, kad bi imali a nemaju ih vise, i glasali za Milosevica, za predsednika, ako bi on to uspeo nekako opet da uprilici.

Emin Zulfikarpasic