U zavrsnoj etapi gradjanskih protesta proteklih meseci sve vidljivije je bilo mesto kvartova - kolone gradjana nisu kretale iz centra grada, sa Trga Republike, nego iz raznih gradskih sredista - od Vukovog spomenika, sa Slavije, Dorcola, Banovog brda, Vozdovca, Novog Beograda. Cinilo se da je na delu samo lukavo izbegavanje policijske blokade centra grada, ali je protekom vremena bivalo sve razgovetnije da se okupljanjem gradjana u razlicitim centrima grada obnavlja znacaj kvartova u strukturi njegovog urbanog jezgra. (U prigradskim naseljima jedva da se nesto desavalo.)

Ova pojava je sklone revolucionarnom romantizmu podsecala na ulogu kvartova u Francuskoj revoluciji, a znalce svetskih metropola na jednostavnu cinjenicu da su one, barem njihovo urbano jezgro, strukturisane kao policentricna celina, gde je svaki kvart srediste javnog zivota osobenih boja.

Snaga urbane tradicije kao da se spontano artikulise, i to ne samo u gradjanskim protestima, nego i u zamislima nove lokalne uprave i samouprave, recimo u Novom Sadu, gde su kvartovi zamisljeni kao osobene celine urbanog jezgra centra grada, umesto bezlicnih mesnih zajednica.

Smilja Jovanov