Dugo smo strance i sebe razgaljivali uzrecicom »nema problema«. Potom je ispalo da je sve problem, osim nacionalne pripadnosti. A kada se u ime nacije krenulo u rat, ispostavilo se da je i ona sama poveliki problem koji je iskomplikovao stare i doneo nove probleme.

Da problema ima, to i nije neka narocita novost. Novo je to sto je sam nacin resavanja problema postao prvorazredan problem. Pokazalo se, naime, da je uklanjanje monopola na vlast (partijske drzave) sustinski uslov za pocetak resavanja problema privrede, drustva, kulture, drzave, odnosa sa svetom. Pod pritiskom gradjana, a i sveta, vlast je morala barem donekle da popusti i prizna pobedu demokratske opozicije u mnogim gradovima. Nova lokalna uprava je, medjutim, lisena finansijskih uslova i moci da obavlja poslove iz svoje nadleznosti, a centralna vlast ubrzano gubi legitimitet za stari nacin vladanja. Nastaje dvovlasce kao novi problem.

S pretpostavkom da je lokalna vlast bliza problemima svakidasnjeg zivota za ocekivati je da ona te probleme i resava, onoliko koliko joj finansijski i zakonski okviri dopustaju, a da za korenita resenja pokrece zakonske inicijative kroz institucije sistema, oslanjajuci se i na siroku podrsku gradjana, sve do organizovane gradjanske neposlusnosti ukoliko se blokira demokratska zakonodavna procedura. Za vlastodrsce ova promena ne mora biti dozivljena kao »smak sveta«, ukoliko im je zaista stalo do demokratije.

N. P.