Nezadovoljnici sadasnjom vlascu vide u njoj puku uzurpaciju, cak i prostu kradju. U prilog takvom gledistu »govore« mnoge ocigledne cinjenice. U strasnom poricanju vlasti izostaje, medjutim, realna spoznaja cinjenice da ona, uz sav voluntarizam koji je krasi, i te kako ozbiljno koristi strucna i naucna znanja, narocito u proizvodnji javnog mnenja i ispitivanju njegovog uticaja na izborni proces. Vlast ne pita za cenu unajmljivanja domacih i stranih eksperata i naucnika, raznih agencija i instituta i, prirodno, dobija usluge na najvisem nivou.

Takva upotreba nauke izgleda kao necuveni skandal samo za one koji i dalje drze da nauka ne sme biti lisena humanosti, slobodoumlja, kriticnosti, stvaralastva, morala... Ali, retko ko ce uciniti nesto u strucnoj i naucnoj javnosti protiv jednostrane upotrebe i zloupotrebe struke i nauke; jos veca su retkost temeljite kriticke analize ne samo vlasti, nego i citave nase stvarnosti. I dok tako stoje stvari sintagma »naucni despotizam«, ma koliko na prvi pogled izgledala »nadrealno«, i te kako je deo realnosti. Barem podjednako kao sto je i »naucni socijalizam« decenijama izgledao i cudnovato i - cudovisno realno.

Dusan Mojsin