 |
Broj 158 1 mart 1997. |
|
Nedopricana prica Izvukao se nas tirancic. Mnogi klicu »Pobeda!«, »g. Milosevic je oslabljen«, on je »predsednik nicega«, on je »senka samog sebe«... Zabavan optimizam. »Oslabljeni« vladalac postoji samo u demokratskim sistemima. Ne postoji »oslabljeni tiranin«. Postoji ili zbaceni tiranin ili tiranin koji se docekao na noge, dakle tiranin neodredjenog veka trajanja. Tiranija je program ocuvanja dugovecne vladavine. Tiranija je praksa koja u sebi ima ugradjenu moc ucenja; neuspeli pokusaji zbacivanja tiranina radjaju samo nove oblike njegove predostroznosti i beskrupuloznosti. »Oslabljeni tiranin« je mitsko cudoviste kome na mestu jedne odsecene glave nicu dve nove. A bila je prilika koja se dogadja samo jednom u poluveku svakog tiranina. Vladalac zemlje Srbije uhvacen je u kradji i, posle dugog natezanja, kradju je priznao i ukradeno vratio. Srbi se dobrocudno odnose prema lopovima, zadovoljavaju se kad im oni vrate ono sto su zdipili. A tek je tu, po svim zakonima dramaturgije, prica trebalo da dobije glavni zamah. Valjalo je reci: »Aha, lepo je sto je lopov vratio ukradeno, ali hajde da vidimo, da razmislimo, da se raspitamo - da li lopov moze i dalje da bude nas vladalac?«. Cela prica je, nekim svojim prirodnim tokom, vodila tom pitanju. Ali, sve nase price sa nasim malim tiraninom ostaju nedopricane.
Skola za batinase dr MarkovicNa poboljsanja kompjuterskog programa ocuvanja dugovecne vladavine nije trebalo dugo cekati. Za ministra informacija dobili smo gospodju koja je, povodom prve serije ulicnih premlacivanja, izjavila da je to bila »cisto ljudska reakcija policajaca«. To je ono sto Milosevicu treba: perac batina (mada ni Julin Vulin nije los na tom poslu). A u crvenoj Borbi sama Gazdarica objavila je nekoliko lekcija svog kratkog kursa batinaske filosofije. (Bez dobre filosofije nema ni poletnog batinanja.)Prva lekcija kratkog kursa veli da su protivnici levice razjareni i besni »kao od nekih bolesti obolele zveri«. I najtupaviji murijak izvucice iz ovoga zakljucak da »obolele zveri« nisu za drugo nego za hajku, odstrel. Besnike i razjarenike treba sto umlatiti sto ukarantinisati. Druga lekcija gazdaricinog kratkog kursa veli da svi tzv. nezavisni novinari i oni koji pisu protiv dedinjske vlasti, ne samo da su strani placenici nego su spodobe »bez licne i nacionalne casti«. Ovo »bez licne casti« kazuje da ce ti »nista-ljudi« piti batine bez protivljenja. Drugi deo je, medjutim, vazniji. Ono »bez nacionalne casti« hoce da kaze da te spodobe, u stvari, nisu Srbi. To svakog batinasa oslobadja od sujeverne zabrane da »Srb na Srba ne sme da krene« i omogucuje mu da njegova palica radi sa punim zamahom. Nastavci kratkog kursa za batinase verovatno slede. A vec i ova dva post festum nam objasnjavaju ono, za mnoge nerazumljivo, batinasko sladostrasce na potezu Brankov most-Terazije-Trg Republike-Dorcol.
Igra bez igraca dr MarkovicProf. i dr Mira Markovic sigurna je da ce dolazeci vek biti vek njene »nove levice« i zato ona nece nikom dopustiti da je spreci da igra u toj predstavi. Ipak, ima problema, a taj problem su - ljudi. U svom dugackom, sverazumevajucem i sveobjasnjavajucem, intervjuu u Borbi ona nam se jada: »Nova levica ce pre doci do novog koncepta drustva, do nove organizacije, nego do ljudi koji ce taj koncept zastupati, a u toj organizaciji delovati«.»Koncept drustva« kojem nedostaju samo ljudi koji ce ga zastupati i ostvarivati - to deluje koliko zabavno toliko i jezovito. Velika drustvena reziserka smislila je sjajnu predstavu - samo joj nedostaju glumci koji ce u njoj igrati. Nema sumnje da je gospodja Markovic pronasla genijalni drustveni perpetuum mobile i bas bi steta bila da on ostane nerealizovan zbog »suse ljudi«. Zato apelujem: Radjajte se novolevci, ubrzano stasavajte, Veliku Ideju spasavajte!
San o blickriguJedan nedeljni list, poznat po svojoj neumornoj kombinatorici, objavio je, onomad, vest da su »nasi oficiri iz Pristine« spremni (i orni) za »blickrig« na Kosovu. To su, navodno, rekli predsedniku Vrhovnog saveta odbrane respektabilnom i strah-u-kosti-ulivajucem g. Lilicu. O vodjo, daj nam mig, krenucemo u blickrig! Pomenuti nedeljni list zna sta radi - on daje hranu potisnutim snovima svojih citalaca. A san o »blickrigu« je tajna kafanska patnja nasih nacionalista. »Za pet dana bicemo na Kapitolu«, »za sedam dana ostvaricemo RAM u Bosni« - zar vam to, gospodo, nije bilo dovoljno? Narucite po pivo i popijte ga na eks. Blickrigla je sasvim dobra zamena za blickrig.
Rektor i buckaBeogradski rektor mesecima je gluv za pistaljke i trube svojih studenata. Anri Miso opisao je taj fenomen u cuvenoj pesmi »Spokojan covek«. Studenti masinstva i elektrotehnike (hvala bogu, masta nema veze sa usmerenim obrazovanjem) pokusali su da rektora prenu iz tog spokojstva spravom koju ribari zovu »bucka«. Ali spokojni rektor ovako im je otpevavao:
Ko na okno reke kucka? Ko to bucka, ko to bucka? Ko me budi iz dubokog sna? Ko me mami s toplog dna? | |
| © 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |