 |
Broj 158 1 mart 1997. |
|
Pletenje nove mreze
Uz resavanje akutnih problema, predstoji preispitivanje ustavnosti pojedinih zakona i priprema predloga za izmenu ili donosenje vise zakona (o javnom informisanju, lokalnoj upravi, univerzitetu). Prihvacen predlog da se u svim opstinama obustavi placanje takse na elektricno brojilo za RTSPokidali smo staru drzavnu mrezu, a u pravljenju nove nas Savez treba da odigra znacajnu ulogu, rekao je predsednik Skupstine opstine Stari grad Jovan Kazic, prilikom otvaranja 8. sednice Saveta Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije, koja je odrzana u Beogradu, 22. februara. Da pletenje te nove mreze nece biti lako potvrdile su vec prve naznake strategije odbrane vec ionako okrnjene lokalne uprave i samouprave koja je izlozena centralizaciji dobara i moci na nivou republike. Za ono sto se poslednjih dana uoci stupanja nove garniture na vlast desava u gradovima i opstinama, vise bi odgovarao termin otimacina nego centralizacija. Samo kratak pregled problema koje su pomenuli predstavnici tridesetak opstina dovoljan je da se stekne slika o razmerama razvlascenosti lokalne uprave koja je nemocna da nesto bitnije popravi u zivotu gradjana, ali ipak toliko ziva da stara, republicka vlast moze na nju da usmeri gnev nesrecnih ljudi i zagorca joj slast pobede na lokalnim izborima. I to od prvog dana do poraza na sledecim izborima.
Taksa za RTSVeroljub Stevanovic, predsednik SO Kragujevac, »u kome se najlosije zivi u Srbiji«, upozorio je da gradjanima stizu resenja za porez na imovinu, »a mi smo u predizbornoj kampanji govorili da ce se porez placati na kraju godine«. Taj porez je osim toga uvecan za tri puta. Republika ne dopusta da joj se ista duguje, a sama vec deset meseci ne isplacuje decje dodatke, niti kamate na zaostala placanja. Kragujevac je na ime takse na elektricno brojilo za RTS platio 10 miliona dinara u prosloj godini. Posto je sa lokalnom elektrodistribucijom postignut dogovor da se domacinstvima ne iskljucuje struja do 300 dinara dugovanja, Stevanovic je upitao sta da se uradi sa taksom na brojilo za RTS. On je podrzao ideju Zorana Zivkovica, gradonacelnika Nisa, o gradjanskoj neposlusnosti, pa je tako prihvacen predlog da se u svim opstinama obustavi placanje takse za RTS. Zanimljivo je i iskustvo u opstini Kraljevo. Dragan Vukadinovic, odbornik u toj opstini, rekao je da je tamo dogovoreno da gradjani mogu da izbegnu da plate taksu, ali su duzni da o tome sami obaveste lokalnu distribuciju. Opstina je sa svoje strane gradjanima obecala da dve godine nece izvrsiti prinudnu naplatu ukoliko dodje do sudskog postupka. I on je podrzao ideju o gradjanskoj neposlusnosti u slucaju pritisaka na gradjane.Jednu mnogo sumorniju stranu problema u opstinama izneo je Borivoje Djurisic, clan IO SO Sombor. On je rekao da u tom gradu ima 20 hiljada izbeglica na 50 hiljada stanovnika. Republika za izbeglice salje samo sest hiljada dinara mesecno. Kada bi za svakog izbeglicu republika dala samo 10 dinara dnevno, bilo bi potrebno da u Sombor salje sest miliona dinara mesecno.
Imovina i drzavaDrugi problem koji je pokrenut na skupu odnosi se na opstinsku imovinu. Ona je ili vec oduzeta opstinama ili opstine mogu da je izgube u skoroj buducnosti. Tako je predsednica SO Vrsac Dragica Stanojlovic podsetila da Zakon o sredstvima u svojini republike Srbije potpuno razvlascuje opstine i one vise ne raspolazu nicim. Opstine moraju da se obracaju republici i zbog ugovora o iznajmljivanju, a kako odgovor stize i sa zakasnjenjem od pola godine, ponekad negativan, privredna aktivnost je potpuno zakocena. Predsednica vrsacke opstine predlozila je da se ispita ustavnost takvog zakona ili da se u skupstini pokrene postupak za njegovu izmenu. Jovan Kazic, predsednik SO Stari grad u Beogradu, rekao je da ta opstina raspolaze sa 170 hiljada m² poslovnog prostora, a republika je odlucila da on treba da pripadne drzavi. Prvi opstinski sud vec je poceo da knjizi imovinu. »Mozemo izgubiti sve, pa i najveci deo opstinske zgrade«, rekao je Kazic i obavestio da ce sve opozicione opstine u Beogradu traziti da Ustavni sud donese privremenu meru zabrane uknjizbe dok se ne resi spor.Opozicione opstine su na jednoj strani izlozene povecanom ocekivanju gradjana, a na drugoj - blokadi republike. Tako je, prema recima Zorana Micovica, SO Arilje, 1700 radnika propale trikotaze »napujdano na opstinu«, a Ministarstvo industrije ne zeli da pomogne u deblokadi preduzeca. Uzice je zateklo dug od tri i po miliona dinara, kao i obaveze prema kasarni i sportskim klubovima o kojima nema pisanih dokumenata. Ne zna se na kojim racunima javna preduzeca drze novac; opstinski budzet je presusio, nema novca ni za materijalne troskove skola. Banke uvlace lokalna preduzeca u sumnjive poslove u kojima se, kao posledica neplacene hipoteke, gubi poslovni prostor koji pripada opstini. Kako se najveci broj pitanja odnosio na odbranu opstinskih budzeta od nasrtaja republike, Bozidar Raicevic, ekonomski i pravni strucnjak, ukazao je na vise zakona i akata koji pruzaju opstinama mogucnost da donekle popune budzete, a da sve istovremeno ostane u okvirima zakona. Zanimljivo je da se na ovom sastanku cula samo jedna ideja o samopomoci opstine. Vrscani su, naime, odlucili da prosire cuveni buvljak i poboljsaju uslove na toj pijaci, a da iz povecanih prihoda urede krovove skolskih zgrada. Na 8. sednici Saveta Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije prihvaceni su programi aktivnosti sedam odbora, razmotrena je strategija gradova i opstina u odnosu na centralizaciju sredstava i vlasti u republici, predlozene su izmene vise zakona, koje se odnose na jacanje lokalne uprave, izmene zakona o javnom informisanju, univerzitetu i sl. Naredna sednica Saveta odrzace se u Nisu, 15. marta u 12 h, dok je Drugi kongres Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije najavljen nakon isteka sto dana od stupanja opozicije na vlast. Olivija Rusovac
1. mart 1997.
| |
| © 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |