Gordana Logar

Neposredno posle naimenovanja za drzavnog sekretara SAD Medlin Olbrajt je u jednom razgovoru sa grupom novinara i svojih saradnika u Stejt departmentu na pitanje o situaciji u Srbiji odgovorila: »Rekla bih da je fluidna, ali izgleda da cemo ubuduce morati da vodimo racuna da nam se ni tamo, niti bilo gde drugde, ne dogodi da bitne stvari zavise samo od jedne licnosti«.

Ova izjava svakako u sebi sadrzi neku vrstu upozorenja i cak opomene za ovdasnje politicare iako nije bila direktno upucena njima i mada nije imala veliki ili cak nikakav publicitet, narocito ne na ovdasnjoj politickoj i medijskoj sceni. I zato sigurno zasluzuje neku vrstu pazljivije analize, pogotovo pred republicke izbore.

Moglo bi se sigurno reci da je svet, ukljucujuci i SAD, sada jedine supersile u svetu, ne samo upoznao nego i shvatio da politicki zivot u Jugoslaviji (Srbiji) nikako nije tako jednostran i tako jednostavan kako se mislilo. Sigurno je, takodje, da je, uz verovatno nesto sasvim malo bojazni, postalo jasno da Dejtonski sporazum nece biti doveden u pitanje ako se promeni sastav parlamenta u korist demokratske opozicije. Treca karakteristika novog ili novijeg prilaza jeste i stalna i na visi stepen podignuta zainteresovanost za sve ono sto se ovde dogadja. Ne iskljucuje se, samim tim, da ce javne podrske demokratskim pokretima ovde i narocito nevladinim organizacijama biti takoreci dnevni posao mnogih zemalja, ukljucujuci EU i SAD. Za sada, na globalnom planu, medjutim, vise od toga se ne bi moglo ocekivati.

Na celu Srbije i Jugoslavije (bez obzira na izvesni razlaz sa crnogorskim premijerom sto je, uostalom, neizvesnog ishoda) i dalje je isti predsednik i ista politika. Nije ni najbitnija stvar kako su poslednji savezni izbori dobijeni i koliko je i tu, nesto zahvaljujuci samom zakonu, a nesto manipulacijama, potvrdjena dosadasanja vecina vladajucih stranaka Srbije i Crne Gore. Slobodan Milosevic, voleli ga ili ne, jeste i dalje »faktor s kojim svet mora da racuna«, ne zapostavljajuci vise i drugacija kretanja na domacoj politickoj sceni.

Zbog toga nece biti i nije dovoljno pustati SPS, kako se to obicno govori, da sama sebi daje autogolove. Nije dovoljno ni samo sve karte staviti na javnu kritiku vladajuce politike. Neuporedivo vise, oci svetske javnosti (da o domacoj sad ne govorimo) bice uperene u ono sto rade opozicione stranke i to sve, mada ce koalicija Zajedno biti u centru interesovanja. Dobitnici na lokalnim izborima u velikim gradovima mogu uciniti mnogo samo u okvirima u kojima odlucuju, ali za moguce partnere i podrske iz sveta vaznije ce biti sta pokrecu na opstem planu i koliko time prevazilaze licne i usko stranacke interese. Na probi ce biti podrska tako siroke javnosti, koja je zadobijena svakodnevnim akcijama i aktivnostima tokom tri cela meseca.

Sve su to elementi koji danas igraju znacajnu ulogu u odnosu sveta prema Srbiji. Narocito ako se ima na umu upozorenje Medlin Olbrajt da se (ali tek u buducnosti) ne mogu sve karte staviti na jednog coveka. Slobodan Milosevic, dakle, tamo jos nije otpisan.