Bosanski Srbi se trude da sprece masovni povratak izbeglica jer s pravom veruju da ce u tom slucaju izgubiti kontrolu nad gradom

Arbitrazna komisija za grad Brcko je 14. februara donela resenje koje, prakticno, znaci odlaganje konacne odluke o statusu spornog grada na severu Bosne i Hercegovine za jos godinu dana.

Predsedavajuci te komisije Robert Oven (Onjen) saopstio je da ce se grad nalaziti pod medjunarodnim nadzorom sve do konacne odluke koja ce biti doneta sledece godine.

Tokom narednih godinu dana srpska strana treba da omoguci povratak muslimanskih i hrvatskih izbeglica. Ukoliko ne bude bio zadovoljan time kako srpska strana omogucava povratak izbeglica i slobodu kretanja, Oven moze da revidira odluku. Prema americkim diplomatskim izvorima, on ce u tom slucaju verovatno predloziti da grad postane »posebna oblast« pod upravom centralne (bosanske) vlade. To znaci da grad vise ne bi bio pod srpskom kontrolom i da bi u takvom statusu docekao konacnu odluku Arbitrazne komisije za godinu dana.

Obe strane su u prvim reagovanjima izrazile nezadovoljstvo odlukom Arbitrazne komisije, ali su, diplomatskim recnikom receno, pokazale »umereni optimizam«. Verovatno su i sami bosanski Srbi, Hrvati i Muslimani svesni da bi, ukoliko bi sada bilo doneseno bilo koje konacno resenje i Brcko dodeljeno nekom od entiteta, to izazvalo novu ozbiljnu krizu, a mozda i sukobe.

Podsticaj medjunarodne zajednice

Srpska strana insistira na pravu na teritorijalnu povezanost unutar srpskog entiteta i na stavu da su u Brckom naseljene srpske izbeglice koje su proterane iz drugih delova zemlje (uglavnom iz centralne Bosne i Sarajeva) i koje ne mogu da se vrate svojim kucama.

Medjunarodna zajednica, sudeci prema Biltovim recima, namerava da angazuje znacajna sredstva kako bi ucinila Brcko ekonomski atraktivnim mestom za oba bosanska entiteta. Krajisnik to, ocigledno, ima u vidu posto je nasao za shodno da, u jednom od prvih reagovanja na odluku Arbitrazne komisije, istakne da bi ekonomska pomoc za Brcko mogla da »smanji tenzije«.

Bilt je u Briselu 19. februara rekao da je kljucno da se obezbede sredstva za stanove u Brckom i da ce biti upotrebljene »toliko velike svote novca da ce to imati odjeka na sve sto radimo u BiH.

»Sloboda kretanja je problem, lokalna demokratija je problematicna, pitanje izbeglica je najveci problem«, rekao je on i dodao da na podrucju Brckog ima izmedju 6 000 i 9 000 Srba izbeglih iz Sarajeva, a da se veruje da je 20-25 000 raseljenih hrvatskih i muslimanskih stanovnika voljno da se vrati u Brcko.

Kljucni izazov ce biti sve sto je vezano za povratak izbeglica, naglasio je civilni koordinator, rekavsi da ce medjunarodni policajci morati da se bave svim sto je vezano za obezbedjenje delovanja zakona. Prema njegovim recima, »opsta tendencija u celoj Bosni i Hercegovini je sikaniranje naroda«.

Resenje

Promena gospodara u Brckom u sadasnjim uslovima bi dovela do ogromnih poremecaja unutar srpskog entiteta. Podrucje Banjaluke, na kojem je koncentrisana vecina srpskog stanovnistva, postalo bi zavisno od vlasti Federacije Bosne i Hercegovine, a pretila bi opasnost i od masovnog iseljavanja.

Bosanski Srbi se trude da sprece masovni povratak izbeglica jer s pravom veruju da ce u tom slucaju izgubiti kontrolu nad gradom. Pre rata Brcko je bio vecinski muslimanski grad. Iz njega su 1992. godine proterani gotovo svi Muslimani i Hrvati, a izbegao je i veliki broj Srba - starosedelaca. Oni zele da se vrate, a centralna vlada u Sarajevu ima politicki interes da podstice tu zelju.

Srpske izbeglice iz centralnih delova Bosne i iz Sarajeva, koje su sada smestene u Brckom, ne zele i nemaju kuda da se sele. Zato treba ocekivati nove tenzije pri pokusajima vracanja izbeglica. Te tenzije ce biti podsticane i sa jedne i sa druge strane. Posto ce celo podrucje biti pod pojacanim medjunarodnim nadzorom, srpskoj strani ce biti veoma tesko da uspesno organizuje otpor povratku muslimanskih izbeglica.

Dragan Janjic (BETA)