Niko se ne bi osecao lagodno kada mu pred kucu dodju stotine ljudi pa zvizde i lupaju u serpe ili kada kolona demonstranata zaustavi kola kojima se vozi pa lupaju po njima. A to je zadesilo ovih dana Dragana Tomica, predsednika Narodne skupstine Srbije, i Bubu Morinu, novoimenovanu ministarku u Vladi Srbije. I oboje su, kao uglas, zavapili protiv pocinilaca kao o razjarenoj rulji sklonoj lincu. Tako gradjane u protestu vidi i Mira Markovic, iako sa njima nije bila u neposrednom kontaktu.

Pomenuti gestovi gradjana mogu se razumeti - ne i opravdati - kao rasterivanje straha od mocnika. Slicno je i sa ljutinom uplasenih mocnika, koji nesto sto bi se tek moglo desiti - linc - dozivljavaju kao gotovu stvar. Potonjima, po svemu sudeci, ni na kraj pameti nije prisecanje na godine i decenije rezimskog nasilja koje je mnogima uterivalo strah »u kosti«, na cemu, izmedju ostalog, i danas pociva poredak ciji su oni funkcioneri. Kotrljanje straha s jedne na drugu stranu samo ga uvecava i preti beskrajem uzajamnog zastrasivanja. Tada ni revansizam nije iskljucen. Kada se i vlastodrsci osecaju krajnje ugrozenima, nije li krajnje vreme da se pronadju nove zastitne norme i institucije za zastitu od straha - svih.

Dragan Ilic