Kada bi se kojim slucajem Mira Markovic, levicarka, i Atanasije Jevtic, vladika, nasli jedno spram drugog, gotovo je sigurno da bi se svako od njih uplasio onog drugog. Oni misle da ih dele nepremostive razlike. Vec vidim kako »gospodja direktorka«, da bi se odbranila od necastivog istura srp i cekic, dok bi se vladika od komunisticke posasti stitio krstom. Medjutim, po onome sto pisu, Mira Markovic i Atanasije Jevtic slicni su jedno drugom kao da su pohadjali istu ideolosku skolu, kao da su izasli iz istog sinjela.

Dok Mira Markovic u januarskom broju Duge pise o jedinstvu: »Jedinstvo Srba cuva Srbiju« i »Jedinstvo Srba je onaj istorijski bedem slobode, koji kad padne, onda period neslobode traje dugo, mozda zauvek«, Atanasije Jevtic na Crkveno-narodnom saboru u Pristini (takodje u januaru '97.) izrice sud - »Sveta sloga Srbina spasava, a ne svaka sloga«. »Izdaja nas prati kao senka telo«, kaze ovaj zabrinuti duhovnik, dok razgoropadjena predsednica Direkcije JUL-a pise kako su prva svetla nad ovom zemljom »razjarila zlikovce« koji su »odlucili da krenu u jos jedan pohod«.

Iznenadjujuca je slicnost razmisljanja to dvoje tako udaljenih, a tako bliskih ljudi o studentima. Atanasije Jevtic: »Ogorcen sam i pun jeda, gospoda beogradcici koji su se pobunili, neka su se pobunili oko ovih izbora, a jesu li se pobunili kad je pala jedna, druga, treca krajina, jesu li studenti ustali kad je Slavonija krvarila. Hocemo li i posle Tita imati Titice i gore od njega?«. A Mira Markovic: »Studenti... cijim se osecanjem za pravdu, akciju, revoluciju, karneval, za istinu, za zabavu, za inat, za solidarnost« manipulise i jos gore »sve te njihove logicne i lepe potrebe sublimirane su u prisustvu dela studenata na ulicama cije se napustanje uslovljava ispunjavanjem zahteva koji se ne ticu ni civilizacije, ni drzave, ni politike, ni univerziteta, vec dve stranke«.

Ko od njih dvoje nosi mantiju, a ko sinjel, ko drzi srp i cekic, a ko krst?

Olivija Rusovac