Zamasi karnevalizacije potiskuju strah, izmedju ostalog, i od krvoprolica. Povremeno odzvanja i zastrasujuca opomena: »Ova vlast je osvojena u krvi, nece ni pasti bez krvi!«. U noci pred najavljenu svetosavsku litiju, od Saborne crkve do hrama sv. Save, sirio se glas o neposrednoj opasnosti od krvavih nereda (verovatno podstaknut i secanjem na vec daleku »krvavu litiju«, jos uoci onoga rata). Srecom, vec te noci raspusten je policijski kordon u Kolarcevoj ulici (nakon osmodnevnog odmeravanja snaga i nerava), a i litija je protekla u miru. Na nesrecu, kordoni se nisu uklanjali pred gradjanima-»setacima«; povremeno je proliveno i »nesto krvi« (jedan covek je ubijen, drugi se jos bori za zivot, a mnogi su ostali razbijene glave, slomljene ruke ili noge, i ne samo u Beogradu). Vece krvoprolice ostaje, dakle, kao strah, strepnja, opomena i otvorena pretnja.

Visak straha umanjili su, ko ce drugi - studenti. Koristeci povremenu popustljivost rezima, mnogi studenti su nakon svoje setnje - 29. januara - dobrovoljno dali krv u Zavodu za transfuziju, i sve to propratili jos jednom mastovitom parodijom o - »dobrovoljnom prolivanju krvi«.

Imaju li upaniceni a krvozedni smisla za humor?

Dusan Mojsin