Broj 157

1. - 15. februar 1997.

'umor u glavi
Mozdana oluja

Iz izvora bliskih vrhu SPS-a dobio sam tajni govor koji je dedinjski tirancic odrzao svojim murjacima-kordoncima:

Pleksiglasni oklopnici, bez mane i straha, hladni ko vas oklop i pogleda mrka... U zemlji je zbrka... Nekad sam znao celu pesmu, al sve sam zaboravio u tromesecnom nesnu... Lepi moji kordonci-oklopnici! Po gradu su se razmileli serpari i poklopnici! Ulicama vijuga opaka »demokratska guja«. Na delu je stravicna »mozdana oluja«! Prikazuje mi se, i u snu i na javi, kako se setacka zmija, oko mene obavija i davi me, davi! (Po misljenju moje zene - to je uobrazenje.) Moramo pokazati ko je jaci - mi ili setaci. Na tu uzasnu pomamu setacku moramo staviti tacku! Slomite kicmu setacke zmije koja je dopuzala iz CIJE!

Ta cudna volja za setnjom ubija me u pojam. Nemam dojam da se ta volja smanjuje (kako me Bastilja obmanjuje). Setaju ko somnambuli, u svako doba, u svakom delu grada! (O boze, kakvoj sam ludoj zemlji vladar!) Prikazuje mi se da setajuci krune moje vladarsko bice na sitne delove i delice! (Po misljenju moje zene i to je uobrazenje.) Pod hitno moramo skrsiti setacku volju! Kroz vase kordone prosto ne smeju da prodju! U Srbiji od danas setnji nema! Moguce su samo setnje - po institucijama sistema! Od saltera do saltera! Setacka zaraza mora da se istera iz njihovih misli i peta! U protivnom - bice propast sveta. Ako se rasiri, setacko ludilo ce s vlasti da me zbaci. Ako ga slomim - vladacu dugo i srecno, ko u bajci.

Popovski recept

U Kolarcevoj ulici, dok je trajala akcija »Kordonom protiv kordona« dogadjao se bretonovski spoj nespojivog (iliti »ukrstaj« kako ga je zvao Laza Kostic). Pored rokera svrzale su se i mnoge svrzimantije - da bi sve bilo interesantnije. Dok su studenti zbijali sale i pekli rostilj (humor i uzivanje u hrani nerazdvojni su - ucio je Rable) popovi su - preporucivali opsti post. Na Savindan, Glavni pop je studentima odrzao propoved o potrebi otklona »od vlasti i slave sveta«. Stara popovska prica ciju umilnost svaki rezim rado voli da cuje. I bizaran savet generaciji koja, sutra, treba da gradi trzisnu ekonomiju. Popovska zamisao je jasna: pretvoriti setnje u litije, a zivot u zitije. Ja glasam za zivot.

Koristi od dobrog imidza

Nacionalisti svih nijansi ovih dana zudno upijaju vesti iz sveta o promenama koje su se dogodile u »imidzu Srbije«. »U svetu se vise niko ne stidi sto je Srbin.« »Lice Srbije je umiveno!«, »Cena Srblja je skocila u svetskoj carsiji!«, javljaju izvestaci i mnogi egzilanti. Nacionalisti trljaju ruke. Svetlozarno lice Srbije moglo bi da sakrije kosovski mrak. Lice Srbije sija od cistote - moglo bi se krenuti u jos koje etnicko ciscenje. Uzvik »Ajmo, ajde, svi u napad!« deluje obecavajuce, moglo bi mu se dodati »za Veliku Srbiju«! Siroti nacionalisti ne shvataju da je uzvik »Ajmo, ajde, svi u napad« setacka samoironija, sprdnja na racun junastva serpskoga. Steta bi bilo, kontaju nacionalisti, da se tolika energija straci u demokratske tricarije i danonocno sanjare kako da elan vital preobrate u elan mortal.

Havel iz naseg sokaka

Valjda nigde u svetu nijedna intelektualna (citaj: carsijska) elita ne poseduje takvu zalihu preobrazajnih moci kao sto je poseduje ona beogradska. Dojucerasnji dedinjski ocijukasi i prostituti, razocarani sto njin ratovodja nije vise izmapario i ucario, sjatili su se, s pistaljkama lezerno zalepljenim o donje usne, u centar setackih dogadjanja. Poslednjih dana bistre jednu sustastvenu temu: o potrebi za srpskim Havelom. I pevaju:

      Nebesa ce da nam se razvedre
      kad Srbi Havela iznedre!
      Iznedri nam se Havele,
      dacemo ti dvorce kraljeve!
      Pomozi nam, Havele,
      da pobedimo baksuze i malere.
      Ti znas znanje, Havele:
      kako da Srbi svi
      budu u jednoj drzavi!
      

Zvake za ludake

Srbija ce ostati duhovno vrlo kudrava i vrlo razbarusena zemlja sve dok tzv. nezavisni mediji budu sladostarasno i iscrpno prenosili veleumnosti dr Seselja. (Drzavni to cine samo kad je probitacno po rezim.) Ovih dana veoma me zabavlja kako vojvoda upotrebljava priloske odredbe. Naprosto pleni njegova odsecnost i odresitost: »To je glupo!«, »To je smesno, cak veoma smesno!«, »To je budalasto!«, »To je kriminalno!«, »To je za aps!«. Tvrde tvrdnje vojvoda uvek izrice kad zeli da prikrije svoju mekocu prema Slobodanu Milosevicu. (Mi, radikali necemo sada da rusimo Milosevica jer je koalicija Zajedno gora od njega, objasnjava nam zustri vojvoda.)

Zemlji u kojoj pokvarenjaci prosudjuju sta je kriminalno, budalanti sta je budalasto a ludaci sta je ludo - spas moze doneti samo cudo.

Miodrag Stanisavljevic

Broj 157.
1. - 15. februar 1997.


© 1997. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana
Posaljite nam vas komentar