Vise od pet godina citam Republiku.

Citavo pismo mogao sam svesti na samo jednu recenicu: gospodo urednici izrazavam ovim pismom najdublje postovanje i zahvalnost za tako dobre novine. Medjutim... Docitavajuci 'umor u glavi osecao sam se kao onaj ciganin iz Kusturicinog »Doma za vesanje« i dopisah na margini: fantasticno romanticno!

No, to nisu moje jedine muke s Republikom (znam da ima jos jedan cova sto ima muke, doduse s nekom drugom republikom).

Kada sam pre par godina poceo nuditi Republiku na citanje svojim drugarima obicno sam dobijao odgovor: nemam vremena za citanje novina. Au, to uredjuje onaj profesor sto je skresao Slobi. Intelektualna naklapanja, a ja nemam sta da jedem, itd., itd.

Kazem im: uzmi covece, nikom necu reci da si citao.

Ali kad im je Sloba klopnuo Knin, RS itd. poceli su da me pripituju - citas li bre jos one novine?!

E pa evo vam pa citajte. Danas je moj krug oko Republike stabilan (3-4 nova citaoca, pored dvojice pametnih momaka, koji su odmah rekli - O. K., to su pametne novine).

Ali desi mi se cisto srpski belaj. Neko mi poceo maznjavati novine iz sanduceta. Ne budem lenj (Radovane, Radovane), razradim taktiku. Pocnem od postara. On se, siroma', smeje: donosim, casti mi, u sanduce! Resim da uhvatim Vilotica u inkriminisanoj radnji.

I gle cuda, moj komsija intelektualac - lopina. Maznjava mi komso novine! Komsiju na spisak citaca, a meni novine u dzep.

Eto, to je to.

Na kraju, nadam se da ce i naredni brojevi biti ovako dobri, i mozda ce neko od ovih mojih poceti da kupuje Republiku i pravi svoj bibliotecki krug.

S postovanjem,

Vitomir Cvijetic